Коштичаве воћке – вишњу, трешњу, шљиву, кајсију и брескву, без обзира да ли се гаје на плантажи или окућници, скоро сваке године напада гљива монилија. Воћари то добро знају и контролишу је још пре цветања.
Да подсетимо: монилија се на свим врстама коштичавог воћа појављује у два потпуно различита облика – као Monilinia laxa, која изазива сушење гранчица са цветовима, и као Monilinia fructigena, проузроковач трулежи плодова, која може да прави штету и на јабучастом воћу. Невоља је што она презимљава на самим воћкама – у гранчицама и зараженим, мумифицираним плодовима. Чим се створе повољни услови, органи за размножавање падају на још неотворене цветове, и када процветају – продиру у њих и заразе их.
Преко цветова паразит зарази целу гранчицу, која се заједно са њима суши. Када се инфекција догоди, не помаже ниједан фунгицид. Ефикасне су само маказе. Монилија фруктигена заражава оформљене плодве, често и зреле, које су оштетили инсекти, ветар, киша… Гљиви одговара влажно и прохладно време. Током сувог и топлог пролећа неће бити заразе.
Заштита је превентивна. Прво, током резидбе ваља одстранити све мумифициране плодове и гранчице на којима су расли, а после резидбе неизоставно је прскање фунгицидима на бази бакра. Ефикасни су: Funguran OH, Kocide 2000, Everest, Fungohem SC, Бакарни оксихлорид 50, Бакарни креч 50, Бевеблау креч, Купрагрин, Бордовска чорба WP-20, Kuprablau WP. Сви они истовремено брескву штите и од најопасније болести ове воћке – коврџавости листова.
Добро јутро број 563 – Март 2019.
