Козметички производи Данке Станисављевић Цице (62) из Деспотовца су апсолутно природни, тако да би буквално могли и да се једу. Креме за лице и негу коже, мелеми за пете, за опекотине и ожиљке, као и против хемороида, отеклина и проширених вена, дезодоранси, биљна етерична уља и балзам за усне, прављени су од пчелињег воска и меда с Хомоља, матичног сока органски гајене ароније из Витанца и у нерафинисаном сунцокретовом уљу домаћег произвођача. У кремама нема вештачких конзерванаса, емулгатора, боја или било каквих других додатака.
Пише: Јелена Лукић
Пре више од 40 година од игуманије из манастира Манасија код Деспотовца, задужбине деспота Стефана Лазаревића, добила је рецептуру за мелем против опекотина. Данка тада није ни слутила да ће он постати толико популаран и да ће доста година касније и сама почети озбиљније да се бави производњом мелема и крема.
Игуманијин аманет
– Моја мама је била бабица, а игуманија је знала да сам ја од малена проводила доста времена на планини и у шуми, тражећи лековите биљке. Дошла је једном код моје мајке и рекла да има мелем чији рецепт жели мени да остави у аманет. Тако је кренуло. Направили смо мање количине за нас и давали пријатељима и рођацима. Мелем је савршен и помогао је свима који су га користили. За врло кратко време престаје и бол и црвенило код опекотина. Мелем садржи восак, мацерат зове, корен зове, кантарионово уље, прополис, мед. Тај мелем правим више од 40 година – испричала нам је Данка.
Пре две године Данкина ћерка Александра Бранковић, која је фармацеут, предложила је да удруже њено знање из фармације и Цицино искуство – и тако су настали Цицини мелеми.
– Почеле смо да производимо најпре две креме, па смо прошириле асортиман. Укључиле смо нове биљке с нашег поднебља, и то из делова који нису загађени. Идемо што даље на планину, где нема аутомобила, загађења, и тамо беремо биљке – наставља наша саговорница.
Данка је дете планине и каже да никада није желела да оде из овог краја.
Восак природни конзерванс
– Највеће задовољство ми је да нађем праву биљку за прави лек. Наша идеја водиља била је да уопште не користимо хемију, ни у траговима. Зато берем лековите биљке на незагађеној планини. Користим жалфију, камилицу, рузмарин, лаванду, кантарион, багрем. Берем их углавном на Бељаници, која је 30 километара удаљена од града, и ту нема загађења. Восак је с Хомоља. То је бели восак, који се користи за производњу крема. Користим и нерафинисано биљно уље, купљено од пољопривредног произвођача који не користи хемију у производњи. Биљке потапам у нерафинисано сунцокретово уље. Тако се прави мацерат – каже Данка.
Биљка одстоји у сунцокретовом уљу одређено време и пренесе му лековите састојке. Раније је Цица радила с маслиновим уљем, али се сунцокретово показало као боље, јер потиче с нашег поднебља. Она саветује да користимо биљке из свог окружења, с поднебља где живимо и каже да генетика ту игра важну улогу. Генетски код који носимо је јако битан. Зато треба и јести храну с територије на којој живите. То не значи да не поједемо некад и плодове мора или кинеску храну, али треба да будемо опредељени за храну коју су јели наши преци.
Иако у кремама нема конзерванса, није потребно да се држе у фрижидеру.
– Восак је најбољи природан конзерванс, у воску не може ништа да се поквари, већ одржава крему свежом. Креме се не морају држати у фрижидеру ако је температура до 20 степени. Сви наши препарати су одрживи на тој температури. Ми их не чувамо у фрижидеру, већ у хладном земљаном подруму, значи, трудимо се да их и чувамо на природан начин – истиче Цица.
Све прави као за себе
Данка не прави велике количине крема, већ га припрема по потреби.
