Док надгледају врење тек обраног грожђа и чекају добра вина, Тополци славе крај бербе. То славље званично носи име Опленачка берба, али у Шумадији га једноставно зову Вашар у Тополи и увек се одржава у првој половини октобра. На улицама мале варошице тада нема аутомобила, већ начичканих тезги са воћем, ракијама, младим винима, земљаним лонцима. Окрећу се ражњеви, износи тек сушено воће, спремљена зимница, дрвенарија, земљани лонци, мед… Све оно што под Опленцом успева.
Ове године Опленачка берба одржава се од 11. до 13. октобра. Биће то 56. пут да се одаје почаст вину и грожђу, по којима је овај крај препознатљив. Сваки Вашар у Тополи почиње незваничном химном манифестације „Обраше се виногради доле крај Тополе“. Зачују се пуцњи из Карађорђевог топа и тада крене река људи и, како би рекао чувени Добрица Ерић у својој песми – „а у Тополи, шта ти душа жели и воли“.
У Тополи крај бербе грожђа никада не славе сами. Увек са гостима, којих је бар десет пута више него што варошица има становника. Ово је према званичним подацима трећа туристичка манифестација у Србији по посећености и значају. Прошле године Вашар је посетило више од 150.000 посетилаца из земље и иностранства.
Због чега је Вашар постао тако утицајан сабор народног стваралаштва? Кажу у Тополи да је за то највише заслужна историја, од Карађорђа, његових потомака, па све до вредних воћара и виноградара који су брежуљке шумадијске Тоскане претворили у винске етикете о којима свет увелико прича. Колико далеко су стигли говори податак да су вина из 14 шумадијских винарија нашла место у сталној поставци у музеју у Бордоу. И то баш у граду који је познат као светска престоница вина.
Јер, на Опленцу имају изреку – „Ко добро грожђе и вино воли, нека зида кућу у Тополи“. Изрека потиче још с почетка 20. века када је краљ Петар И Карађорђевић баш ту засадио винограде и почео да зида један од најмодернијих винских подрума тог времена у Европи. Много година касније, иако је чувено Опленачко виногорје било десетковано после Другог светског рата, организован је и први вашар у Тополи посвећен грожђу и вину. Истине ради, постоје подаци да је вашар зачет још за време краља Александра Карађорђевића. Како било, овај скромни вашар прерастао је у једну од највећих туристичких манифестација.
Сама реч вашар је синоним за богату народну светковину. На Опленцу се одржава као знак да вино и грожђе крепе здравље и да су одувек били извор снаге уморном сељаку. Уз добро јело и младо вино, игру и песму, предахну пре него што почну да у зимским месецима негују напитке у бачвама. Веселе се на Винском тргу, дуж улица од Карађорђевог града до Опленца.
Замисао да традиционални вашар, карактеристичан за централну Србију, буде тек обележавање једне фазе у винограду, на сву срећу се очувала. У овом веку, ова манифестација има сасвим другу сврху. Од винограда и воћњака овде живи 3.200 домаћинстава. Толико их је, наиме, регистрованих и њихова производња није занемарљива.
– Под виноградима је 800 хектара, под воћњацима још 6.500 хектара. Годишњи извоз воћа је 25.000 тона за Русију, у вредности од око 20 милиона евра. Ту се не рачуна добит од вина, која надмашује сва наша очекивања – каже нам Драган Јовановић, председник Скупштине Општине Топола.
У овом крају има десетак професионалних и савремених винарија, од којих су поједине стигле до самог врха винске сцене Европе и света. Њихова вина продају се од Калифорније до Јапана са ознаком заштите географског порекла. Осим професионалних винарија, драж вашара је што на стотине домаћина и малих подрума излажу своје воће и вина.
Воћар и виноградар из Горње Трнаве Драган Јовановић, излаже већ 20 година на Опленачкој берби и увек на свом штанду има на десетине врста пића, од вина, ликера, до домаћих сокова. На основу искуства открива сопствену статистику.
– Заблуда је да жене купује ликере, а мушкарци вина и ракије. Мало је обрнуто – каже он.
На неколико стотина тезги свако пазари шта жели. Новина је само у креативности и што се за штанд на овој манифестацији отимају и Војвођани. Кажу да уз вино добро иде суво месо, те Александар Бајић из Каћа већ десетак година редовно долази из равнице да продаје своје деликатесе од мангулица.
Али, надомак Вашара у Тополи су историјска места које свако може да обиђе и да предахне од понуде. На врху Опленца, међу зеленилом је један од најлепших европских маузолеја-цркви. Унутрашњост цркве чине мозаици сачињени од око 40 милиона коцкица у 15.000 нијанси боја. Заједно чине фигуре репродукованих најлепших фрески из 60 српских манастира. У цркви је крипта у којој почивају 22 члана династије Карађорђевић.
Изградња цркве је започета 1910. године, а првобитна замисао њеног ктитора, краља Петра И, била је да се на зидовима цркве урежу имена свих српских војника погинулих у балканским ратовима. Од те идеје се одустало, јер је само у Првом светском рату страдало око 350.000 ратника. У близини је и кућа краља Петра, са значајном историјском поставком и јединствени заштићени парк-музеј.
У подножју Опленца је први Карађорђев град који је основао после ослобођења од Турака, његова црква и конак са кулом. У оближњем селу је и Горовичка црква у којој се Карађорђе венчао са Јеленом на месне покладе 1786. године.
Осим историјских места, у престоници српских чокота, могу се посетити све винарије у овом крају и од домаћина лично пазарити вино.
– Наш вашар је постао бренд. Од 1958. године носи службени назив Опленачка берба, али и даље ће људи из околине рећи да иду на вашар у Тополу. Долазе људи из целе Србије да пробају вино и да га пазаре за славља у зимским месецима. А уз вино и грожђе има свега, што се каже, као на вашару. Алатке за домаћинство, виле, лопате и мотике, улари, амови за коње, зимница, ручно плетени џемпери. Ми кажемо да је то и сабор народног стваралаштва, а изворно је то у ствари један леп, велики вашар, који је постао бренд и није изгубио свој смисао. А то је за једне пословни потез, а за друге дан за одмор и мало уживања – каже на крају разговора Драган Јовановић.
Вашар није занимација, већ економија
Вашари у Србији доживели су процват у 19. и 20. веку. Неки од њих одржавају се у црквеним и манастирским портама. Некада су ова окупљања имала и социјално-друштвену конотацију, јер је на вашару требало бити виђен или се информисати о новостима из свог краја.
Али, најважнија конотација – економска, остала је до данас. Иако вашар сада бије глас да је претрпан свакојаким стварима за продају, па и гомилама половне гардеробе и технике, те да је све то покварило утисак о изворном значењу окупљања, рекло би се, бар када је реч о Тополи, да то није истина.
Још мало историје!
Каменито брдо Опленац, у срцу Шумадије, обрасло је кривим шумама храста (Qуерцус). Назив Опленац потиче од речи оплен – делови сељачких кола, који се праве од дрвета из ових шума. Оближње место добило је име по тополи (Популус алба), док назив Шумадија значи земља шуме. Данас, уместо шуме, брежуљке прекривају виногради и воћњаци.
Б.Н.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
