Камилица је биљка чија су позитивна својства по људско здравље свима добро позната, те не чуди што она спада у ред најкоришћенијих лековитих биљака. Ова биљка која се поштује од давнина показала се врло корисном у органској пољопривреди, за производњу биљних приправака који помажу у заштити култура од различитих патогена. Сетва ове биљке врши се управо на јесен, па смо више о њој питали стручњака Драгомира Радића из Пољопривредне и саветодавне стручне службе Смедерево.
Како каже наш саговорник, камилица, уз нану, мајчину душицу и жалфију, спада у лековите биљке првог реда по свом благотворном дејству на здравље човека. Пратећи њен природни процес развоја, боља је јесења сетва од пролећне, јер даје за 30-ак посто виши принос него усев посејан у пролеће.
„Сетва се спроводи од краја септембра до краја октобра, па биљке имају времена, слично пшеници, да развију мању лисну розету и да се припреме за зиму. Дешава се да због суше семе не никне у јесен, али оно може да ниче и током зиме када су повољни водно-температурни услови. Оптимална температура за ницање је 20-25 степени, а минимална 6 степени. Парцела за сетву камилице треба да се припреми током лета и, што је најважније – не сме да буде закоровљена, јер нема адекватних хербицида, осим граминицида који уништавају усколисне корове“, истакао је наш саговорник.
Он додаје да се обично бирају слабија земљишта са мање азота, јер превише плодна земљишта или азотна прихрана изазивају појачан вегетативни раст на штету развоја цвета, па се добија нижи принос слабијег квалитета сувог цвета. Према томе, не сме се вршити прихрана азотним ђубривима, евентуално може да се дода фосфор и калијум пред орање у количини коју одреди хемијска анализа земљишта.
Камилица природно највише расте у Војводини на слатинама, зато што јој највише одговарају благо алкална или неутрална земљишта са рН 6 до 8. Код нас често може да се види камилица поред путева, зато што се ту задржава со од посипања путева ради отапања снега.
„Семе камилице има веома специфичну особину да захтева светлост за ницање, па да не би дошло до грешака приликом сетве, мора да се нагласи да се сетва семена камилице изводи површински, обичним расипањем по површини земљишта. Сетва се најчешће обавља житним сејалицама са које су скинути или подигнути улагачи за семе на размак 30-35 центиметара. Као и свако ситно семе, тако и камилица мора да се поваља после сетве, нарочито ако је сув сетвени слој, како би семе остварило бољи контакт са влагом која је везана за честице земље. За 1 хектар потребно је 10 до 12 килограма семена. Овако мала количина не може добро да се распореди сама, зато се меша са неким другим ситним материјалом на пример песком или кукурузном прекрупом, у односу један део семена према три или више делова носача“, објашњава Радић за Добро јутро.
Камилица уопште није захтевна биљка за негу, отпорна је на болести и штеточине, врло брзо расте у пролеће тако да може да угуши конкурентски коров, нагласио је он. У кишним годинама или на јаком земљишту могу да се појаве ваши на цветној ложи и дршци цвета.
Берба цвета јесењег усева почиње у мају и може да протегне до августа ако има довољно падавина или наводњавања. Бере се ручно на мањој површини или машински берачима у облику чешљева који откидају само цвет. Цвет се бере када су беле латице хоризонталне. Ако се закасни са бербом, долази до смањења садржаја етарског уља али и осипања, јер се семе брзо формира у цветној главици. Обрани цветови се природно осуше у танком слоју на промајном месту у хладовини за 8 до 10 дана или вештачким досушивањем на температури 30 до највише 35 степени, јер преко тога могу да испаре лековита етарска уља. Обично се добија око 800-1200 кг/ха осушеног цвета или 2,5-3 литра етарског уља.
Тања Пролић
