Краставац се код нас масовно гаји и у сезони је свима ценовно доступан. Нутриционисти наводе да је одличан електролит, препун је витамина и минерала, елемената који спречавају карцином и благотворан је за цео организам. Ово сјајно поврће садржи доста калијума, а мало натријума, због чега га не треба уопште солити, јер се тако нарушава баланс ових минерала.
Краставац је најстарије поврће које су први култивисали Индуси пре око 3000 година. Радо су га јели стари Египћани, Грци, Римљани, а гајио се и на Балкану у средњем веку. Краставац је из исте породице као и диња, лубеница, тиквица и бундева – Cucurbitaceae. Садржи више од 95% воде, али садржи и изненађујуће много витамина: Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, фолну киселину, Ц, К, као и минерале гвожђе, магнезијум, манган, јод, фосфор, калијум и цинк. Богат је и зеакснатином, лутеином и полифенолима лигнанима – пиноресинолом и ларициресинолом.
На црној фолији или уз ослонац
Узгаја се на светлим и осунчаним теренима, те је редове приликом садње препоручљиво поставити у правцу север-југ. Идеална средња температура земље за краставац је од 15 до 18 степени, а ваздуха од 20 до 25 степени. Ово поврће корен формира у земљишном слоју до 25 цм дубине и опште је познато да га треба обилато заливати. Код нас се гаји за конзумирање у свежем стању и као сировина за прераду.
За гајење краставца најбоља су дубока, плодна и растресита земљишта богата органским материјама, неутралне или слабо киселе реакције (пХ 5,5-6,5). Тешка, хладна и јако кисела земљишта не погодују квалитетном гајењу ове културе. Занимљиво је да биљка краставца за два месеца гајења „попије“ и до 150 литара воде.
– У плодореду краставац најбоље успева после стрних жита, махунарки, лука, паприке, раног купуса. На истом месту не треба га гајити најмање четири године. Добро реагује на органска ђубрива, нарочито згорели стајњак, али и на НПК ђубрива. Може се гајити на фолији или уз потпору, на отвореном или у затвореном простору. Даје веома добре резултате на црној фолији. Постављање фолије обавља се ручно или машински, уз добро затезање и укопавање са стране – наводи Љиљана Вуксановић, саветодавац за ратарство и повртарство из Крагујевца.
У заштићеном простору брзо расте и почиње да рађа за 60 до 70 дана по сетви. У пластеницима се највише узгаја краставац салатар, и то бесемени култивари женског типа. Маса плодова варира од 200 до 300 грама, а принос се креће од 10 до 30 килограма по метру квадратном. Биљке салатара одликују крупни листови, снажан вегетативни пораст и висока родност. Да би се таквој биљци дало довољно светлости, потребан је вертикални узгој уз ослонац. Краставци се код нас наслањају на канап или мрежу на висини од два метра, додаје наша саговорница.
Гајење краставца уз потпору повезује се с производњом на отвореном, где је потребно формирати шпалир. Конструкција мора да буде довољно чврста да издржи терет биљне масе и налете ветра. Оптимална висина шпалира је око 2 метра, а багремови стубови треба да буду укопани на око 40 центиметара.
Берба 60 дана, у три класе
Берба краставаца почиње 50 до 70 дана након сетве, односно, 30 до 40 дана након садње. Потребно је свака два до три дана скидати пристигле плодове. Период плодоношења траје око 60 дана. Ако је у питању корнишон, у почетку се бере сваки други дан, а после и по два пута дневно. Принос корнишона се креће 3 до 5 килограма по метру квадратном.
За разлику од салатара, корнишони су индустријска сировина и сав род одлази на прераду, како би током зиме на трпезама било довољно киселих краставаца. Због тога је ово поврће високо цењено и посвећује му се посебна пажња у гајењу, те је потребно правовремено реаговати, како би се заштитио од болести и штеточина.
– На краставцима најчешће се јавља пламењача, чији је проузроковач фитопатогена гљива Pseudoperonospora cubensis. Њена појава је везана за високе температуре. У нашим условима углавном се јавља током јуна, као и бактериозна пламењача. На бактериозну пламењачу краставац је осетљив у време формирања вреже, па је у тој фази потребно прскање фунгицидом на бази бакра. Почетни симптоми пламењаче уочавају се у виду крупних пега, оивичених лисном нерватуром, жуте боје. Лист постаје ломљив и брзо се суши. Пепелница краставца се јавља када је време суво и топло. Симптом инфекције је пепељаста превлака на лицу листа, која се лако уклања додиром – објашњава Љиљана Вуксановић.
Осим од болести, краставац је потребно одбранити и од, углавном, ситних инсеката као што су лисне ваши, бела лептираста ваш и гриње. Лисне ваши појављују се у две форме, крилатој и бескрилној. У случају јаког напада, лишће се суши и покривено је медном росом, на коју се насељавају гљиве чађавице. Нападнуте биљке заостају у расту, подложне су нападу других штеточина и болестима.
Гриње дају листу мрамораст изглед. На наличју нападнутог листа гриње граде паучину, те је потребно што боље испрскати тај део биљке. Треба попрскати у конструкције пластеника. При појави гриња интервал примене акарицида је пет до седам дана. Третмане инсектицидима треба обављати предвече, како би се заштитиле пчеле и други опрашивачи гајених биљака
У Европи се краставац бере у више класа, а код нас се захтевају три класе:
I класа има дужину 3 до 6 цм, пречник око 2 цм и просечну тежину 12 до 15 грама.
II класа има дужину 6 до 9 цм, пречник око 3 цм и просечну тежину 40 грама.
III класа има дужину плода 9 до 12 цм, пречник око 4 цм и просечну тежину 80 до 100 грама.
Аутохтони самоопрашиви краставац
Ретки су произвођачи који гаје старе, аутохтоне сорте овог поврћа. Међу њима је изванредан самоопрашиви краставац. Иако је то код нас одавно одомаћена сорта, на жалост, данас је потпуно непозната и ретко се узгаја. У питању је самоопрашиви краставац с великим бројем женских цветова. То значи да је веома родан, јер већина цветова даје плод. Расте кратко и у почетку буквално изгледа као корнишон, те је у том узрасту одличан за туршију. Када мало нарасте, одличан је за јело, јер има лепу арому. Ову стару сорту нарочито воле органски произвођачи. Сеје се најкасније до почетка маја. Обавезно, прво ваља произвести расад у чашама.
Пише: Биљана Ненковић
