Već samo pominjanje krastavaca koji su se prirodno, na način naših baka i majki, ukiselili na suncu mnoge je podstaklo da ih i sami pripreme, a jednostavno je. Kiseljenje krastavaca na suncu prirodni je postupak, tradicionalni deo vojvođanske kuhinje.
Bez frižidera i bez hemikalija
U stara vremena nije bilo rashladnih uređaja, ali nije bilo ni hemikalija. Krastavce, koji su ove godine bogato rodili, spremićemo samo uz dodatak kuhinjske soli, bez konzervansa, potpuno prirodno.
Za pripremu nam je potrebna staklena tegla, mi smo koristili zapremine dva litra koja je porodično nasleđe moje bake i majke. Krastavce treba dobro oprati i zarezati bočno tako da rez ne ide do kraja, već da ostane sa svake strane vrh. U „džepove“ utisnemo biber u zrnu i ređamo u teglu. Između krastavaca stavljamo grančice mirođije, koja obično i raste u bašti oko krastavaca.
Bitan korak u pripremi je voda. U zavisnosti od zapremine tegle, odmerimo vodu i u nju sipamo kuhinjsku so. Mera je jednostavna – koliko litara vode, toliko supenih kašika soli. Važno je da vodu skuvamo, da provri, jer posebno u toplo vreme voda u česmama nije uvek pouzdana. Kada proključa, ostavimo je da se rashladi i nalijemo u teglu.
Da bi došlo do vrenja, povrh svega stavimo koricu hleba, najbolje okrajak, i dopunimo vodom do vrha. Gore dolazi tanjirić koji je poklopac, ali zato stavite i ispod tegle veći tanjir ako se slučajno zbog vrenja malo prelije.
Uz mirisnu mirođiju
Ovako pripremljenu teglu stavljamo na osunčano mesto, negde gde neće smetati prolazu, na kraj terase ili na stepenište koje je na suncu. U zavisnosti od vremenskih prilika, za sunčanih i toplih dana voda će u tegli početi da beli, što znači da vrenje, kiseljenje radi. Obično za dva dana cela tegla je bela i ako je bilo toplo, može se očekivati da su krastavci gotovi. Najlakše je da malo sklonite koricu hleba, pa izvučete prvi krastavac na koji ste naišli i probate. Masa treba da je staklasta, ukus da „rezi“ uz prijatan miris mirođije.
Kada je gotovo, potrebno je pokupiti hleb koji se raskvasio i izvaditi krastavce. Voda u kojoj su bili je takođe vrlo ukusna i grančice mirođije, pa sve to valja staviti u posudu i potom na hladno. U frižideru će oni nastaviti tiho proces kišeljenja, ali uglavnom i ne stignu, jer se u slast pojedu.
Ove godine su se mnogi koji su u svojim amaterskim baštama gajili krastavce žalili da su neki bili gorki. Zanimljivo je da čak i takvi posle kiseljenja gube gorčinu.
Kada ih služiti? Izvrsni su i osvežavajući i kada se ponesu za užinu kad se ide na kupanje, odlični su kao salata uz glavna jela, a fino ih je poslužiti i kao meze uz dobru domaću kapljicu.
Osim bibera, svaka domaćica ima i svoj „tajni recept“ šta od začina dodaje, ako vam i ne kaže, neka samo prenese sledećim generacijama, kao što to obično biva.
Tekst: Prof. Dejan Kreculj
