U Vukovom Tršiću, najčuvenijem selu u Srbiji, Milojica Lalović pravi najlepše proizvode od vune. Ona kaže da u njenom kraju više vole da kažu valjana vuna, a u nekim krajevima naše zemlje ovaj način obrade zove se pustovanje. Ova žena voli da se bavi svim ručnim radovima, a vunu kao materijal otkrila je sasvim slučajno, i to zahvaljujući Etno mreži.
– Kada sam probala da radim valjanu vunu, sve drugo sam zapostavila. Imam svoje ovce. Otkupljivači kilogram sirove vune plaćaju 50 dinara i bilo mi je žao da je bacam. Ovaj posao mi je ušao pod kožu jer, između ostalog, daje mnogo mogućnosti. Ovi ručni radovi se vrednuju i imaju dobru cenu. Tako se spojilo lepo i korisno, kaže Lalovićeva.
Ona kaže da praviti predmete od valjane vune znači istovremeno pustiti mašti na volju. U kreiranju Milojici pomaže ćerka tako da šalovi, ogrtači, ponča, puloveri, pojasevi za leđa, torbe i grejači za noge izgledaju veoma šik. Tufne i tufnice često se pojavljuju na odevnim predmetima.
– Tokom rada inspiracija mi sama dolazi, a mnogo toga može da se uradi. Iako je ovaj posao fizički težak i naporan, kada može da se prenese ideja u divan proizvod koji je lep i lekovit, sve ostalo se zaboravlja. O svojstvima vune može se pričati danima. Jedna gospođa iz Holandije ima problem s odumiranjem nerava, što joj izaziva jake bolove. Kaže da čim obuje patofne od valjane vune na bosu nogu, bolovi se ili umanje ili prestaju, priča ova vredna žena.
Na pitanje ko su njeni kupci, Milojica kaže da su oni različitih životnih dobi. Stariji kupuju i za sebe i za svoju decu.
– Moje patofne stigle su do Australije, Kube, Meksika, Nemačke, Italije, Holandije, verujte da ne znam u koje još zemlje. Ljudi su ranije bežali od vune, a sada joj se vraćaju jer su prepoznali prednost prirodnog u odnosu na sintetičke materijale, kaže ona.
Kako kaže, vuna je dobra i za cirkulaciju, termoregulaciju, a nosi se i leti i zimi.
– Dosta pešačim i, kada su mi uveče noge umorne pa osećam kako mi kroz stopala prolaze trnci, obujem patofne i za pet minuta zaspim. Stalno pričam koliko je vuna zdrava i lekovita, kaže ona.
Lalovićeva naglašava da je ceo proces proizvodnje zaokružila – od šišanja ovaca, pranja. češljanja, prebiranja vune do finalnog proizvoda.
– Za farbanje vune u najvećoj meri koristim prirodne boje, počev od koprive, oraha, kurkume do boja za kolače. Da bih pripremila materijal, 2-3 dana bojim vunu. Volim boje. Najlepše mi je kada je podloga bela, a detalji u različitim bojama. Tako, kroz igru, sve izgleda efektnije. Ljudi imaju različite ukuse, što mi daje još više prostora da se igram – kaže Milojica.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
