Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić kažu da se na nedavni poziv povratnicima iz inostranstva od strane Nacionalnog tima da ostanu u svojoj zemlji i ulažu u poljoprivredu, javio veliki broj zainteresovanih s pitanjima o ulaganju u stočarstvo.
Profesor Ratko Lazarević, stručnjak za stočarstvo i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuje da je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive, da se razvijaju, a da se gazdinstva nasleđuju i samim tim mladi ostanu na selu.
-Cilj razvoja savremenog stočarstva i udruženih farmera trebalo bi da bude da dosegnemo bar deo istorijskog uspeha iz 1866. godine, kada je Srbija na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja i bila veliki izvoznik, dok su u to vreme Sjedinjene Američke Države na isti broj stanovnika imale manje od 900 svinja. Razvojem stočarstva stvorićemo uslove da sadašnji izvoz 300-400 tona „bebi bifa“ godišnje,ponovo bude na zavidnom nivou. Imperativ nam je da Srbija ponovo postane izvoznik mesa i da se udeo stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji sa sadašnjih 30 procenata podigne na 60-70 odsto, koliko je u razvijenim zemljama, objašnjava ministar Krkobabić.
Kako je navedeno u saoptenju, u stočarstvu postoje velike neiskorišćene mogućnosti. Po broju grla i količini proizvodenog mesa, mleka, jaja i mesnih prerađevina Srbija znatno zaostaje. Naša zemlja danas ukupno ima dva miliona uslovnih grla životinja, što je svega 0,5 po hektaru, odnosno 0,26 grla goveda po hektarudok je u razvijenim zemljama to znatno više. Primera radi, Austrija broji 1,5grlo goveda po hektaru, Nemačka dva, Francuska 2,5, Belgija i Holandija 3-4 grla goveda po hektaru.
Neiskorišćeno 1,3 miliona hektara
Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Lazarević ističu da razvijena stočarska proizvodnja, pored jačanja ekonomije, zbog proizvodnje stajnjaka utiče i na dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta i očuvanje agro-eko sistema. Pozivajući povratnike da ulažu u stočarstvo, oni napominju da je u Republici Srbiji od ukupno 1,3 miliona hektara livada i pašnjaka neiskorišćeno čak oko 500.000 hektara. Na toj površini može da se gaji 2,5 miliona ovaca i 250.000 grla goveda, pre svega u našim stočarskim centrima u ruralnim nerazvijenim područjima kao što su Pirot, Dimitrovgrad, Svrljig, Žagubica, Zlatibor, Pešterska visoravan i Sjenica, Bajina Bašta, Valjevo, Mionica, Ljubovija, Krupanj, Kopaonik, Aleksandrovac, Brus, Homolje.
U saopštenju Kabineta Milana Krkobabića nevodi se da je preporučena rasa goveda za proizvodnju mleka i mesa simentalac, a samo za meso šarole. U brdsko – planinskom području stočarska proizvodnja trebalo bi da se zasniva na gajenju domaćeg šarenog govečeta za meso i na francuskim rasama limuzin i šarole.
-Sa postojećim subvencijama četvoročlana porodica može da obezbedi egzistenciju ako gaji 200 ovaca sa proizvodnjom biljnih hraniva na najmanje 50 hektara, 15-20 muznih krava sa proizvodnjom 150 tona biljnih hraniva na površini od najmanje 12 hektara ili tovi najmanje 100 junadi uz proizvodnju 540 tona silaže na oko 20 hektara i korišćenjem nuzproizvoda industrije šećera, piva i ulja, posebno u Vojvodini. Neophodan broj životinja u proizvodnji prasadi za dalji tov je 70 krmača sa godišnjom proizvodnjom od 1.430 prasadi i u tovu svinja 600-700 tovljenika u turnusu. Četvoročlana porodica može da živi i od 60-80 koza,10.000 brojlera i 3000-5000 koka nosilja, saopštio je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, Srbija treba da teži cilju da u narednih deset godina broj goveda sa sadašnjih 893.000, poveća na 1,6 miliona grla, svinja sa oko tri miliona na 6-6,5 miliona tovljenika, a broj ovaca sa sadašnjih 1,7 miliona na oko tri miliona grla. Broj brojlera koji sada iznosi 45 miliona trebalo bi udvostričiti i povećati produktivnost koka nosilja, odnosno nosivost sa 180 na 300 komada jaja godišnje.
Projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ čiji je cilj snažna podrška stočarima u svim krajevima Srbije pogodnim za stočarstvo je da pomogne stvaranje moćne zadružne ekonomije sa složenim stočarskim zadrugama, podesća Krkobabimć i navodi ilustrativne primere uspešnih stočarskih zadruga iz pomenutog programa Kabineta za regionalni razvoj, koji je za tri godine podstakao osnivanje 701 novu zadrugu – „Agroklek“ iz Kleka, čija je prosečna mlečnost krava veća od proseka u EU, farma muznih krava „Agrodunav“ Karavukovo, farma svinja „Alfafarm“ Badovinci, ovčarska zadruga „Brajkovići“ Kosjerić, farma muznih krava „Golija“ Sjenica, specijalizovana zadruga za uzgoj svinja „1. decembar“ Žitorađe.
Kako je navedeno u saopštenju, Nacionalni tim za preporod sela Srbije na zahtev povratnika i svih zainteresovanih za ulaganje u stočarstvo, organizovaće stručne posete najuspešnijim stočarskim zadrugama, uz savete o tome kako da organizuju novu ili se priključe nekoj od postejećih stočarskih zadruga.
Kopredsednici tima ističu da je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive, da se razvijaju, a da se gazdinstva nasleđuju i mladi ostanu na selu.
Jasna Bajšanski
