Крушка се сврстава у ред најстаријих воћних врста. Постоје подаци да је човеку служила као храна још у доба док је живео у сојеницама, пре више од двадесет хиљада година. У то доба гајена је заједно са јабуком у северозападним пределима Хималаја. Постепено се ширила, да би преко Мале Азије и Грчке доспела у Европу и на остале континенте.
Први писани трагови о гајењу ове воћке срећу се код античких писаца. Њене плодове Хомер је у “Одисеји” окарактерисао као “дарове богова”. Сматрана је и симболом луксуза, док су древни Кинези веровали да је због дуговечности дрвета – симбол бесмртности.
На трпези Немањића
И у нашој земљи крушка се гајила вековима, још од времена Немањића. Данас има значајно место увоћарској производњи захваљујући пре свега квалитетним плодовима и дугој сезони сазревања и потрошње.
Сазрева у периоду од јуна до краја октобра. За свеже плодове често се каже да су извор енергије – права ризница корисних материја. Сврставају се и у веома здраве и хранљиве намирнице, што су доказале и наука и пракса. Један килограм зрелих плодова обезбеђује човечјем организму 400 до 610 калорија, у зависности од сорте. Велика количина биљне кристалне воде, калијумових соли, органских киселина, витамина и микроелемената, који се конзумацијом плодова уносе у организам, повећавају излучивање течности. На овај начин организам се ослобађа штетних материја и побољшава се његово опште стање.
Један од важнијих састојака крушке су шећери, због чега се ово воће сматра добрим извором енергије, поготову у стањима исцрпљености. Не треба занемарити ни значај органских киселина, које плоду дају специфичну арому, пријатан и освежавајући укус. Сем тога, убрзавају размену материја у организму и побољшавају рад јетре, црева и других унутрашњих органа.
Запечене с бадемом и медом
Потребно је килограм свежих плодова, 100 грама меда и око 50 грама бланшираног бадема. Крушке треба исећи на полутке, а потом им мало издубити средину. Поређати их на алуминијумску фолију и запећи у рерни. Када полутке буду печене, нафиловати их смесом направљеном од мешавине меда и сецканих бланшираних бадема. Посластица се послужује док је топла.
Важан састојак дијететске исхране
Посебну вредност крушкама даје витамин Ц, антиоксидант који штити организам од неповољног деловања слободних радикала и побољшава имунитет. Нису занемарљиве ни количине провитамина А и витамина групе Б. Уз то, крушка је извор минерала као што су калијум, калцијум, фосфор, магнезијум, гвожђе… Присутна дијетна влакна значајна су за пробавно-дигестивни тракт, утичу на регулисање нивоа холестерола у крви и сматрају се важним у спречавању обољења кардиоваскуларног система. Целулоза у плоду крушке,заједно с органским киселинама и шећером, регулише разне физиолошке процесе у организму, а у првом реду подстиче покретање црева и спречава затвор, јер убрзава варење хране.
Због присуства танина, употребом сока или пиреа припремљеног само од меснатог дела плода спречава се дијареја.
У дијететској исхрани дијабетичара плодови крушке веома повољно делују на организам, углавном због велике количине фруктозе, а незнатне количине сахарозе. Код камена у бубрегу, поготову ако потиче од соли оксалне киселине, плодови потпомажу бистрење урина и подстичу распадање камена и његово избацивање. Редовна употреба крушке у исхрани такође потпомаже раст деце, као и бржи опоравак реконвалесцената, а утиче и на повећање умних способности.
Како сачувати квалитет плодова
Берба крушке почиње у јуну сазревањем тзв. летњих сорти. Зрелих плодова има све до касне јесени, када се беру јесење и зимске сорте. Они који желе да сачувају квалитет или да плодове припреме за зимску потрошњу овај посао треба да ураде на време и правилно. Стручњаци често напомињу да није добра сувише рана, али ни касна берба. Незрели плодови су обично ситни, слабо обојени, кисели и неукусни, док презрели више опадају, оштећују се и слабије чувају. Бербу треба завршити пре појаве прве слане.
Овај посао се обавља по лепом и сувом времену. Најбоље је да се почне рано ујутро, чим нестане роса. Прекида се када температура постане сувише висока и наставља у поподневним часовима. Почиње се од доњих грана и постепено прелази на вршне, да би се отпадање плодова свело на најмању меру.
За стону потрошњу крушке се беру руком, водећи рачуна да се не повреди покожица плода. Важно је и да петељке остану целе, јер ивице повређених петељки могу да оштете друге плодове. Сваки обрани плод се пажљиво спушта у кенгур-торбу или гајбу, корпу, сандук јабучар или другу амбалажу. Не треба их остављати на сунцу, већ одмах склањати у хладовину, да би се спречило прекомерно загревање и низ других нежељених физиолошких процеса. Класирају се по сорти, затим по боји покожице, квалитету, крупноћи и степену зрелости.
Боја најављује бербу
Време бербе крушке може се одредити на основу промена основне боје покожице, која је карактеристична за сваку сорту. Сазревањем она се мења од зелене до зеленкастожуте, па све до жутозлатне. Уз то, приближавањем бербе плодови почињу лако да се откидају од гранчица. Један од показатеља да овај посао треба ускоро почети може бити и опадање развијених и здравих плодова у условима када је време тихо. Овде је потребан опрез, јер се све сорте не понашају на исти начин. Овој појави су склоније летње сорте, док у неких плодови почињу да опадају пре одговарајуће зрелости, а код других знатно касније. Карактеристичан знак сазревања плода је његово омекшавање и промена боје семенки од беле у кестењасту, мрку или чак и црну.
Чува се само екстра класа
Стручњаци напомињу да је економски оправдано чување само висококвалитетних сорти крушке средњег до позног времена сазревања (“вилијамовка”, ”боскова бочица”, ”красанка” итд.). И овде се морају поштовати одређена правила. Једно од њих је да плодови који се складиште на дуже време морају бити приближно истог степена зрелости. Важно је и да су убрани у оптималном року, да су здрави, без знакова оштећења и физиолошких обољења. На дуже чување остављају се само плодови екстра и прве класе. Превише крупни и претерано ситни нису погодни за дуже чување. После бербе а пре складиштења или транспорта на веће удаљености потребно је расхлађивање (претхлађење) плодова да би се њихова температура свела на 2 до 8 Целзијусових степени.
Крушка с бананом и павлаком
Припрема се од две веће зреле крушке, једне банане, три кашике шећера, два децилитра слатке павлаке и пола литра млека. Плодови крушке се измиксају, а потом им се дода добро охлађено млеко, умућена слатка павлака и шећер. Маса се меша док не постане пенаста. Сипа се у чаше и одмах послужује.
Компот права посластица
Компот од крушака је укусна посластица која може послужити као освежење у хладним данима, али и додатак разним колачима. Припрема се од три килограма свежих плодова, килограма шећера и три литра воде.
Крушке треба опрати, одстранити петељке, пресећи уздуж и извадити семенке. Полутке ређати у чисте и суве стаклене тегле, уз благо потискивање руком тако да између њих остане што мање празног простора. Кувањем воде и шећера направи се прелив и остави да се охлади. Хладним сирупом налију се тегле до врха и заврну поклопци. У шерпу или лонац стави се тканина на дно и поређају тегле. Налије се воде тако да поклопци остану изван ње и стави да вода ври око 20 минута. Када се потпуно охлади, компот се одлаже на тамно и хладно место.
У сок само зреле
Припрема се од пет килограма зрелих, али не презрелих крушака, 500–600 грама шећера и једног лимуна. Крушке треба опрати, ољуштити и исећи на коцкице. Поређати иху дубљу шерпу и додати литар и по воде, а потом кувати на тихој ватри док не омекшају. На крају се измиксају у блендеру или ручно изгњече као за пире. Добијена маса се помеша са шећером, у количини која зависи од тога колико су крушке слатке. По правилу, најбоље је да се дода пола килограма шећера одмах, а касније и остатак уколико има потребе. Смеса се промеша и у њу нацеди лимун. Потом се врати на тиху ватру и остави да се кува још око пет минута. Припремљен сок се сипа у флаше, које се прво повежу целофаном, а потом затворе поклопцем и оставе да се постепено хладе. Тек када се потпуно охладе, одлажу се на тамно и хладно место.
С. Малиновић
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
