Куглоф, једна од најстаријих посластица говори о мултинационалној традицији војвођанске равнице. Уколико сте љубитељи куглофа, а заситили сте се те посластице направљене по традиционалној рецептури, време је да пробате Катичин куглоф са берметом, направљен у срцу Сремских Карловца.
Док се шетате карловачким тргом, посвећеном нашем највећем романтичарском песнику Бранку Радичевићу, међу дућанима вина и историјским грађевинама, немогуће је да вас не омами мирис печеног колача од цимета и бермета. А уколико одлучите да уђете у траг том необичном споју, пут ће вас навести до ушушканог и надалеко познатог Музеја куглофа и колача. Излог украшен старинским посуђем, а иза врата широк осмех домаћице у дирндлу, традиционалној немачкој хаљини.
„Зашто су куглофи баш овде специфични, ја мислим зато што када уђу осете тај мирис, осете да се то овде прави. Онда друга ствар је то што то људе враћа у детињство. Кад уђу овде, као „Јао, па као код баке или прабаке или као код маме“, каже Катица Бибер Шнур, Музеј куглофа и колача, Сремски Карловци
Немачко порекло и фасцинираност модлом за прављење, мотивисали су Катицу да 2002. године направи први куглоф и учествује на карловачком Фестивалу куглофа. Након десет година претворила је простор од 30-ак квадрата прво у продавницу и радионицу, а убрзо и у музеј.
„Сви ти предмети су из наше породице, али и Карловчани који не знају где ће са тим неким својим старим стварима, не желе их више у кући, а жао им је да то баце онда они то нама овде донесу. Ми смо онда имали тематске изложбе, па смо правили изложбу кецеља, па онда оних куварица које су се некада држале изнад шпорета, па шољице за кафу и тако свашта нешто“, каже Катица.
Дневно направи ручно и до 100 куглофа, тврдећи да се миксером губи душа колача. За нас је направила такозвани Карловачки куглоф, који је као иновативна и јединствена посластица пре неколико година освојио прво место на фестивалу.
„У свим тим које смо ми посудили нема и ни у један куглоф не иде бермет, пошто они немају бермет ми имамо. Сад ћемо да ставимо цимет, две кашике, и млевене лешнике 100г и ово је помешан какао и чоколада у праху. Не треба да се жури, пече се на неких 160 степени, 170 дакле не треба стављати на 200 и очекивати да се куглоф испече, не него он воли полако да се пече“, каже Катица.
И онда бермет, познато карловачко црно вино. Уз њега, брашно и идеалну модлу, куглоф је спреман за печење. Док смо чекали и уживали у све опојнијем мирису, сазнајемо да Катица организује и радионице за децу и курсеве за одрасле. Кроз њих преноси кулинарске тајне другима, са надом да традиција и културно наслеђе Војводине неће изгубити траг у ери модернизације.
Извор: РТВ
Фото: kuglof.blog.rs
