-Чим смо видели да река Лепеница са своја два крака пролази кроз плац, схватили смо да је то наша прича – каже Вера Лазовић.
На једном краку реке налази се воденица стара више од 100 година.
Разиграло се сунце и милује траву уморну од летњих врућина. Зашушти понеки лист, из дремежа прене пчеле и позива на плес лептире загледане у тек по који облачак нашушурен као да је од паперја. Усталасала се Шумадија од лепоте и задовољно певуши о шљивама, јабукама и девојачким сновима праћеним тихим уздисајима. Пут пролази кроз воћњаке, баште и њиве поносне на род који су изродили. И тако све до скретања и табле на којој пише „Кључ раја“. А тамо Лепеница раширила руке и пригрлила имање Лазовића. Помешали се жубор реке и мирис тек самлевеног брашна. Душа уронила у лепоту, вратила се својим прецима и сјединила са суштином.
Овакав осећај имали су Лазовићи, и Вера и Вељко, фармацеуткиња и архитекта, када су надомак Мионице, крај села Кључ, видели имање које се тада продавало.
-Што је човек старији – то све више тежи да се врати природи. Тако смо супруг и ја тражили неко место које није сувише удаљено од Београда. Основни оријентир била је наша жеља да имање буде у близини неке воде. Потрага је трајала 5-6 година. Једне вечери супруг је на Интернету пронашао место под називом „Кључ раја“ надомак Миoнице. Оно што је видео допало му се и одлучили смо да пођемо и погледамо о чему се ради. Када смо стигли на имање на којем је већ зачет сеоски туризам, од тадашњег власника смо сазнали да је оно на продају. Чим смо видели да река Лепеница са своја два крака пролази кроз плац, схватили смо да је то наша прича – са осмехом и неким необичним миром на лицу прича Вера Лазовић.
На једном краку реке налази се воденица стара више од 100 година. Када су наши домаћини купили имање она није била у функцији. Камење за млевење житарица било је старо и дотрајало. Лазовићи су прво оспособили воденицу што, како кажу, није био нимало лак посао јер мало људи зна које камење јој одговара и где га наћи. Долазећи на своје имање, пролазили су поред „Кумове воденице“ , свратили, упознали се са власницима који су им почели помагати да оспособе своју воденицу. Тако је настало право пријатељство, какво се, каже Вера, не дешава често.
-Одлучили смо да мељемо само житарице из органске производње. Воденица је заживела али брашно од белог и жутог кукуруза и ражи за сада мељемо само за властите и потребе наших пријатеља. Сада радимо на дизајну амбалаже, тако да ће га ускоро бити и за продају. Јако нам је важно да наши пријатељи који су користили брашно из воденице за њега имају само речи хвале. Понуда ће ускоро бити обогаћена и брашном од органске спелте – објашњава Вера.
Када се крочи на тло „Кључа раја“, одмах је уочљиво да ово имање пружа могућност за једну комплетну, али истовремно и комплексну причу. Због тога је овај брачни пар одлучио да ускоро у центру свога раја сагради и кућу за становање, крај које ће обавезно бити и башта са органским поврћем за сопствене потребе. Али, како најчешће бива, прича тече, котрља се и шири. Имање је велико, има места и за цело етно-село са рестораном у којем ће се послуживати искључиво храна припремљена од намирница из органске производње. То је сасвим логично јер је овај део Шумадије познат по квалитетној води, ваздуху и земљи. Јела ће бити карактеристична за овај крај и красиће их једноставност. Оно што је већ сада сигурно је да ће гости овог етно-села имати на располагању пун комфор јер се на месту некадашњих, прилично трошних вајата, сада налазе луксузно опремљени апартмани који се у потпуности уклапају у природни амбијент, а почињу и припреме за реконструкцију постојећег ресторана.
-Ми желимо туристичку причу, а туристима су потребни и квалитетни садржаји, посебно они који се односе на различите активности. Пошто се уз здраву храну неминовно везује и здрав начин живота, одлучили смо да направимо базен, спортске терене и стазе за шетњу, трчање или брзо ходање, шта коме одговара. Идемо корак по корак и верујемо да ће „Кључ раја“ туристима своје капије отворити већ наредне сезоне – прича наша саговорница.
У „органску причу“ Вера је ушла посматрајући свог старијег сина, поборника здравог начина живота, који подразумева здраву исхрану, бављење спортом, боравак на чистом ваздуху. Временом је схватила шта ова животна филозофија подразумева, тако да је и сама променила своје животне навике. Своје искуство сада жели да подели са људима који цене исте вредности.
Лазовићи желе да на имању направе и дућан у којем ће поред свог брашна продавати и готове прозводе других произвођача органске хране. А да би цела ова прича заживела, кажу домаћини, потребна је подршка окружења, пре свега произвођача органске хране. Већ постоји и идеја да воденичари овог краја оснују задругу да би лакше пласирали своје производе.
Ј.Б.
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
