Територија Србије, захваљујући географском положају, геолошкој и педолошкој разноликости, као и утицају различитих климатских фактора, један је од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету. Ту биолошку разноврсност флоре чине 3.272 врсте од којих је 700 лековито. Званично је регистровано и описано 420, док се у промету налази 280.
До лековитог биља долази се гајењем и сакупљањем у природи. Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 хектара годишње, при чему се највише гаји 20-25 врста као што су питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија… Процењује се да је у овој производњи ангажовано око 50.000 људи. Сакупљањем лековитог биља бави се и од тога живи 4.000-5.000 становника, док откуп организује 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се прикупи клеке, липе, зове, хајдучке траве, кантариона, белог слеза и мајкине душице. Процењује се да површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачињским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. О исплативости ове производње сведочи податак да је у првих шест месеци 2014. године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара. Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог биља. Извоз се повећава из године у годину. Тако је у 2017. из Србије извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара. Шансе за већу производњу су у повећању извоза, али и супституцији увоза. Препорука стручњака је да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији републике, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе -ГАП и принципа органске пољопривреде.
Ј.Б.
