Кромпиров мољац (Phthorimaea operculella) спада у економски најзначајније штеточине у производњи тог поврћа. Прави штете и на отвореном пољу и у складишту. Поред кромпира, напада и парадајз, плави патлиџан и дуван. Посебно велики проблем представља у топлијим узгојним регионима, а свој развој такође може да настави и у складиштима, уколико му услови одговарају.
Према речима дипломираног инжењера заштите биља, Весне Нишавић Вељковић, из Пољопривредно стручне и саветодавне службе у Чачку, највеће губитке и оштећења узрокује на крају вегетације.
„Ако у том периоду дође до урушавања банкова и огољавања кртола или се формирају пукотине на њима, услед изостанка заливања, женке ће доћи привучене њиховим мирисом и на њих ће полагати јаја“, наводи Нишавић Вељковић.
Када се ларве испиле, убушују се и праве ходнике у таквим кртолама. За време вађења кромпира, може да буде да симптоми напада нису видљиви и да се такво поврће ипак унесе у складиште, што може да доведе до потпуног губитка приноса, посебно у оним складиштима где није регулисана температура па ларве кромпировог мољца настављају са својим развојем и да праве даља оштећења.
На подручју ПССС Чачак, усеви кромпира налазе се у зависности од локалитета, сортимента и времена садње, у различитим фазама. Тамо где су ниже надморске висине, каже Вељковић, у фази је сазревања плода до жућења циме док је на појединим њивама у току вађење.
На феромонским клопкама уочен је већи улов одраслих јединки овог штетног инсекта, а такође је у току и лет лептира треће генерације што значи да за подручје Чачка наступа ризичан период када је у питању заштита поменутог поврћа од кромпировог мољца.
Пољопривредним произвођачима саветује се да примене оне мере које одговарају стању усева и времену вађења кртола. Тамо где је оно у току или се планира у неком скоријем времену, неопходно је у што краћем времену након вађења, кромпир склонити са парцеле. Затим, чувати га у адекватно припремљеним и обезбеђеним складиштима који имају мрежу на свим отворима, да би се на тај начин спречио улазак мољца у просторију. Температура унутар ових објеката требало би да буде испод 10 степени Целзијуса.
На њивама где још увек није у плану вађење, препоручљиво је да се одраде хемијске мере заштите, односно, примена инсектицида на бази активне материје делтаметрин + хлорантранилипрол. Такође, потребно је стално одржавати земљиште у компактном стању наводњавањем јер се тако затварају пукотине и спречава полагања јаја на кртолама.
Контрола кромпировог мољца подразумева интегрисан програм мера. Неопходна је примена оптималне технологије, посебних агротехничких мера, али и хемијска контрола усева и складиштење кртола у просторима који имају могућност регулисања температуре, саветује овај чачански стручњак.
У кртолама испод покожице гусеница прави ходнике који, када их она напусти, постају црни, што је карактеристичан знак присуства мољца. На тако оштећене, насељавају се секундарне гљиве које изазивају трулеж.
Критичан период напада мољца на отвореном пољу је од средине јула па све до вађења кромпира, а у току чувања – од момента уношења у складиште.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
