Насловна АРХИВА Letnja paša se ne propušta

Letnja paša se ne propušta

679
Foto: Pixabay

Vremenske prilike tokom proleća (april, maj) bile su loše na većini područja, pa su voće, uljana repica i bagrem slabo medili. Ništa bolja situacija nije bila ni u junu, čak su mnogi pčelari u Vojvodini, pa i u uzoj Srbiji, morali da prihranjuju društva šećernim sirupom i pogačama. Naime, sve rezerve hrane u košnicama bile su potrošene.

Kakav će biti preostali deo sezone, koja u julu i avgustu još traje, zavisi od pravilnog organizovanja i seobe pčela, jer se još može iskoristiti paša na medonosnom bilju, i to ne samo jedna.

Sprečiti prenaseljenost

Prilikom seobe pčelinjaka na neko područje prvenstveno treba voditi računa o prenaseljenosti, jer ako je više košnica smešteno na jednom mestu, manji su izgledi za ostvarivanje dobrih prinosa meda. Osim toga, povećava se opasnost od grabeži i bolesti pčela i legla.

Posle izbora odgovarajućeg mesta, traži se pisana dozvola od vlasnika zemljišta i potvrda veterinarske inspekcije ili pčelarske organizacije da u tom kraju nema zaraznih bolesti. Na taj način izbegavaju se eventualne pritužbe i kazne.

Foto: Pixabay

Paša na suncokretu

U većem delu zemlje jul i avgust predstavljaju poslednje mesece prave pčelarske sezone. Suncokret počinje da cveta prvih dana jula, a medi krajem prve i u drugoj dekadi. Najviše ga ima na poljima Vojvodine, Mačve, Šumadije… Zbog toga najjača društva obavezno treba preseliti u blizini ove biljke .

Po svemu sudeći, suncokretova paša trajaće duže nego obično. Dobri rezultati mogu se očekivati od novih hibrida, koji su i prethodnih godina dali zadovoljavajuće prinose meda. Međutim, stručnjaci upozoravaju na to da je jake zajednice najbolje doseliti kada počne cvetanje.

Pre selidbe prikupljaju se podaci o površinama pod ovom medonosnom biljkom, u poluprečniku od tri kilometra. U toj zoni košnice se rasporede tako da prosečno jedna i po „dođe“ na hektar. Postave se sa svih strana njive, što omogućuje i uspešnu oplodnju suncokreta, i najveći unos nektara.

Na planinskim livadama

Nekada je selidba na planinske pašnjake i livade, zbog nepristupačnosti, predstavljala velike teškoće. Danas to nije slučaj. Mreže lokalnih puteva pokrile su i ova područja. Sve više ima onih koji košnice premeštaju na Peštersku visoravan, Zlatibor, Kopaonik, u okolinu Vlasinskog jezera, na Homoljske i Sokolske planine, gde su livadske trave odlična paša tokom jula i avgusta.

Naime, društva na livadama i pašnjacima sakupe i do 25 kilograma meda za vrcanje i velike količine cvetnog praha, izuzetnog kvaliteta. Uz to, najbolji su uslovi za proizvodnju matičnog mleča, saća, negu rojeva, pripremanje zajednica za zimu i zamenu matica.

S. Porobić

Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.