У четинарским шумама и на рубовима листопадних може се пронаћи више врста летњих јестивих печурака. Међу њима су вилин клинчић, љута млечница, голубача… Квалитетне су и укусне, богате витаминима и ми То нам је потврдила и Мирјана Пјевић из Београдске еколошке организације „Чувари блага“, и нагласила да су погодне за пржење, поховање, али и за зачињавање супа и разних других јела.
Вилин клинчић (Marasmius oreades) спада у ситније печурке. Шеширић младих је купаст, а код старијих раширен с грбицом на средини. Боја варира од жућкасте до светлосмеђе. Кад је кишовито, уз руб шеширића појављује се водени прстен.
Листићи ове гљиве су ретки и слободни, у нијанси слонове кости. Дршка је танка, светлија и тврда, висока до осам центиметара. Беличасто месо је слатког укуса и мириса који подсећа на каранфилић, а сушењем се знатно појачава. Шеширићи се могу пржити на путеру или уљу, сушити и млети па додавати чорбама, или се могу користити после потапања у воду.
Приликом сакупљања ове гљиве треба пазити да се не замени с отровном брашњачом (Clitocybe dealbata) и ситном грлашицома (Clitocybe rivulosa), које расту у исто време у листопадним шумама, на ливадама и пашњацима. Иначе први знаци тровања су знојење, повраћање, дијареја, грчеви, пад притиска и дрхтавица. У том случају је неопходно потражити лекарску помоћ.
Голубача (Russula virescens) се сакупља у листопадним шумама. Препознаје се по жућкастом шеширићу пречника до 15 центиметара, који је најпре полулоптаст, а касније отворен и расцепљен по ивици. Боја је у основи беличастозеленкаста или сивозелена, с густим брадавичастим пегама. Листићи су бели и густи. Понеки је рашљаст, а дугачка бела дршка је пуна и ломљива као креда.
Месо ове гљиве је бело, слатког укуса, без мириса. Веома је квалитетна. Може се јести сирова са бареним поврћем и преливом од маслиновог уља с белим луком и пешуновим лишћем.
Љута млечница (Лацтариус пиператус) се у великим групама појављује у скоро свим шумама. Шеширић јој је бео и левкаст, а листићи жућкастобели са смеђим пегама, спуштени према дршци. Месо је бело и чврсто, док је кратка дршка равна, пуна и тврда, при дну сужена.
Због љутог укуса, у многим приручницима сврстана је у нејестиве печурке. Међутим, љутина се може ублажити кувањем и одливањем воде, али и припремањем с другим врстама гљива.
Д. Радивојац
Добро јутро број 544 – Август 2017.
