BACAMO NAJBOLJE DELOVE POVRĆA
Lišće povrća koje bacamo puno je vitamina, minerala i fitonutrijenata. Pojedino je čak i zdravije od samog povrća, koje ga nosi „na leđima“. Nutricionisti i zaljubljenici u zdravu ishranu slažu se da lišće mnogih povrtarskih kultura treba da uvrstimo u jelovnik, iako kod nas to nije uobičajeno.
– Tradicionalno, od prolećnog povrća, jedu se perca mladog luka, peršun se obilato koristi, ali zato se lišće mlade šargarepe gotovo uvek baca. Danas, ovo lišće uživa status superhrane, te se nekad stiče utisak rasipništva, kada ono završi u kanti, jer se nepravedno tretira kao otpad – ispričao nam je svojevremeno veliki poznavalac lekovitosti biljaka, Ljubiša Simović iz Gornjeg Milanovca.
Ove delove povrća najbolje je jesti sirovo, pogotovu u proleće, kada je organizmu potreban oporavak i detoksikacija, Ali, odlično je i u kuvanim jelima ili kao zdrava grickalica.
Listovi kafiola su puni vlakana i dobri su za pravilan rad creva. Prepuni su kalcijuma i gvožđa. Mogu da se dodaju u čorbe, pa čak i da budu osnova za potaže. Lišće prženo na maslacu ima odličan ukus. Listovi mogu da se poprskaju uljem i solju, a zatim se kratko peku u rerni na 200 stepeni, čime se dobija hrskava i ukusna grickalica koja je dobra i zdrava zamena za čips. Koriste se i u svežem stanju, umesto salate u sendvičima.
Lišće repe, kod nas poznatije kao bela rotkva, kao i koren, obiluje vitaminima C i B, manganom, kalijumom, bakrom i folatima. Ova kupusnjača dobra je za digestivni trakt, jer pomaže izbacivanju toksina iz debelog creva i žuči. Snižava krvni pritisak i pomaže kardiovaskularnom sistemu.
Crveni plod prolećnih rotkvica uglavnom služi kao dodatak salatama ili za dekoraciju jela, a obilje lišća koje se dobija u vezici se baca, iako je bogato gvožđem te ga treba koristiti u lečenju anemije. Obiluje vitaminima C i B, fosforom i cinkom. Ono je odlično i za prolećnu detoksikaciju organizma posle zimskih meseci. Dobro oprano lišće može da se koristi u salatama.
Za lišće šargarepe kažu da sadrži više vitamina K nego bilo koje povrće, a vitamina C ima više u njemu, nego u korenu. Zbog kalijuma ova namirnica ima pomalo gorak ukus, ali to nije razlog da se lišće baca. Gorčina se ublažava kuvanjem ili u svežem stanju u kombinaciji sa sokom od jabuka. Treba ga dodavati u supe i čorbe, jer je odličan čistač jetre.
Stabljike blitve skoro svi bacaju. Koristi se uglavnom zelena masa ovog povrća, a beli ili crvenkasti deo, u zavisnosti od sorte, završi u kanti za otpatke. Međutim, stabljike sadrže vlakna, aminokiseline magnezijum, gvožđe, folnu kiselinu i vitamine A, K, C i E. Blitva koja ima ljubičasto-crvenu stabljiku bogata je karotenoidima.
Dodaje se u čorbe, peku se u rerni ili kao prilog mesu dinsta se na luku i dodaje krompir.
Lišće cvekle je potpuno jestivo i veoma zdravo zbog obilja vitamina C i polifenola koji sprečavaju upale. Jedna porcija svežeg lišća od cvekle nadoknađuje polovinu preporučene dnevne doze vitamina A, koji je antioksidans rastvorljiv u mastima. Ovaj vitamin važan je za reproduktivni i imunološki sistem.
Kažu da je lišće cvekle zdravije čak i od samog korena šargarepe, a sasvim sigurno od spanaća. Lišće je manje gorko od blitve, a sadrži više gvožđa od spanaća.
Listovi brokolija imaju više beta karotena, vitamina A i ostalih fitonutrijenata, nego glavica. Listovi mogu da se beru i pre nego što glavni plod stigne za upotrebu, pa čak i posle berbe. Naime, listovi ovog povrća se obnavljaju posle rezanja.
Mladi listovi mogu da se jedu sveži u salatama i smutijima. Listovi srednje veličine odlični su za sarmice, mogu se kuvati, pržiti, pa i spremati na roštilju.
Piše: Biljana Nenković
