Пролеће је право време за садњу лаванде, а идеално време је крајем маја. Кад је о земљишту реч, лаванда није пробирљива. Расте и на плитком, сиромашном земљишту, па чак и на кршу. Хибридна лаванда је захтевнија и најбоље успева на дубоким и плодним, а не подноси кисела, влажна и непропусна земљишта.
Пише: Срећко Миловановић
Са сваким крајем пролећа и почетком лета поља у Буковцу на северним обронцима Фрушке горе добијају карактеристичну љубичасту боју јер ту лаванду узгаја Бранко Швоња, дипломирани економиста из Новог Сада, коме је ова лековита биљка и посао и хоби, а надасве љубав.
– Још док сам студирао, имао сам велику жељу да отпочнем производњу лаванде. Ту љубав пренела ми је мајка, пореклом из Далмације, препознатљивој по лаванди и смиљу. Истражујући лековито биље, одлучио сам да се њоме и бавим – каже Бранко и додаје како лаванду тренутно узгаја на 12 хектара фрушкогорских поља.
Фрушка гора се показала као одличан терен за узгој ове биљке. Како се мењала клима, тако су и медитеранске биљке, између осталог и лаванда, почеле да се гаје и на овим просторима.
– Биљка добро успева и задовољан сам како приносом, тако и квалитетом цвета. У принципу, лаванди је добро тамо где је добро и воћу. Пожељно је да терен буде оцедан, јер лаванда не трпи велику воду, ни сенку. С обзиром на то да је посађена на брду, нема проблема са задржавањем сувишне воде на парцели – истиче наш саговорник.
Бранко Швоња се одлучио за то да узгаја три сорте ове прелепе биљке. Каже да узгајање лаванде није лако, како би се то у први мах можда могло помислити, као и да тражи основна предзнања.
– На више парцела имам три сорте: Lavandula x intermedia, Grosso’ и Будровка које су хибридне сорте, а узгајам и природну сорту Lavandula Angustifolia. Велику борбу водим против корова. Од почетка пролећа до краја јесени неопходно је да се њива чисти. Пратим и развој жбунова, орезујем. Ове послове обављам сам. Сматрам да је за узгој лаванде потребно обратити пажњу на којим парцелама садити, како је заштитити од корова, препознати право време за бербу и како је правилно орезати – испричао нам је за „Добро јутро“.
Најпознатији производи на бази лаванде су етерично уље, затим цвет лаванде и хидролат, каже Швоња и додаје:
– Етерично уље користи се на различите начине: за инхалације, за опуштајуће купке, мирисне сапуне, шампоне, масаже или наношење локално. Користи се и за производњу разних козметичких препарата, парфема. Одлично је у арома лампама, лечи анксиозност, депресију, ране, гљивице, инфекције, алергије, несаницу, а и многе друге тегобе. Освежава ваздух у просторијама и делује као репелент против комараца и других инсеката.
Уље се добија дестилацијом. Суштина процеса јесте да се кључањем воде ствара водена пара, која пролази кроз биљни материјал у котлу. Док пара пролази кроз лаванду под притиском, биљни материјал испушта етерично уље.
Питамо Бранка Швоњу и о улози лаванде у гастрономији и људској исхрани. Он наглашава да није свака сорта лаванде безбедна за јело:
– Сорта Lavandula Angustifolia је безбедна и има мање уља од осталих ароматичних сорти. Користи се као додатак у разним посластицама и додаје се у колаче, сладоледе, сирупе, коктеле, ледене чајеве, ликере… Одличан је зачин и иде и уз слана јела. Чај од лаванде је такође занимљив и користан код нервне исцрпљености, поремећаја сна и стомачних проблема услед нервозе.
Зашто усеве ваља осигурати
Бранко Швоња је прошле године имао велики пех, када су му поља лаванде у Буковцу изгорела. Штета је била велика, али није ни помишљао да одустане и храбро је наставио даље да се бави оним што воли и што га чини срећним.
-Што народ каже, било, прошло и не поновило се никад и ником. А, оно што те не убије, само те ојача. То је била једна велика школа, где сам научио да је паметно осигурати парцеле и поља, па ако се и деси нешто такво попут пожара, опет нешто можеш повратити новца да олакшаш наставак даље, а што ја, на жалост, нисам урадио. А опет, кад радиш оно што волиш, не постоје препреке које не можеш прећи – у оптимистичном тону завршава сећање на немиле дане Бранко Швоња.
