Танана триколорка нежних латица, попут лептира, а ипак цвета чак и кад напољу стеже мраз, пркосећи зими. Храбро ће дочекати пролеће и красити баште до самог лета. Кажу да лечи душу и тело. Таква је љубичица дан и ноћ, без обзира да ли се гаји у дворишту или сама расте у природи.
Пише: Биљана Ненковић
За дан и ноћ (Viola tricolor) у свету хортикултуре тврде да је слатка, скромна биљчица и једна од најпознатијих од пет стотина рођака из фамилије љубичица. Ботанички назив добила је, јер су јој латице увек у три боје, баш као и код дивље љубичице. Најпознатија је у жутој, тамнољубичастој и белој, мада данас постоје хибриди, чији су цветови обојени у мноштво нијанси.
Цветови налик крилима лептира
Цветови свих варијетета имају латице налик крилима лептира. Зато у дворишним лејама и жардињерама изгледа разиграно и весело. Дан и ноћ је вишегодишња биљка, али се углавном узгаја као сезонско цвеће, јер младе биљке имају више цветова. Не прелази висину од 30 центиметара и врло лако се узгаја. Цвета скоро целе године, а период цветања зависи од тога када је посађена.
Ако је посађена у јесен, цветаће с паузом током зимских дана. Ако се сади у пролеће, цветаће до лета. Иако добро подноси ниске температуре, требало би је посадити на сунчана места, јер јој је за богато цветање неопходно много светлости. У полусенци или хладовини оскудно ће цветати.
Семе баштенске љубичице веома је ситно. Склоне су међусобном укрштању и отуда велика разноликост. Одговара јој растресита и оцедита земља, а не одговарају јој превише влажна земљишта због положених стабљика, које могу у додиру са земљом да иструле. Најлакше се размножавају семеном. За јесењу и зимску садњу сетва се обавља крајем августа.
Након сетве семе се покрије танким слојем песка и фолијом која одржава влажност. Фолија се скида када семе почне да ниче. Семе ниче за 6 до 14 дана, у зависности од температуре, а најоптималнија је од 15 до 20 степени. Одмах након ницања температуру треба спустити на 10 степени.
Пресађују се у мале саксије када биљке имају три листића, а након двадесетак дана треба их пинцирати, да би се добио разгранат грм. Расад после два месеца може да се сади на стално место.
Сетва може да се обави и директно у дворишту до средине маја, и тада леју треба покрити црном фолијом до ницања. Нега је даље иста као и у пластенику, а биљке се касније могу расађивати или разредити. Размножавање резницама је погодно ако одгајивачи желе да задрже чисту сорту, односно, боје цветова. Резнице се узимају током маја и јула и треба да имају три чвора. Приликом садње треба збити листове уз стабљику. Нове биљке треба свакодневно влажити, а по потреби прекрити их влажним новинским папиром.
Дренажа као превентива
Резнице које су узете у мају и јуну, даће нове биљке које ће цветати крајем лета и јесени исте године. Касније узете резнице цветаће наредног пролећа. С једне биљке могуће је узети 10 резница, а са добро развијеног жбуна и до 40 нових љубичица.
Дан и ноћ се сади на размаку од 20 до 30 центиметара. Боље су се показале јесења и зимска садња од пролећне, јер се биљке боље развију и дају више цветова. Листови треба да буду здрави, зелени, а биљка пуна пупољака. Дан и ноћ се прихрањује ђубривом које је богато фосфором и калијумом, а за време суше треба га редовно заливати. Старије биљке могу се скратити и за 15 центиметара и на тај начин продужити период цветања.
Ову популарну цветницу у двориштима најчешће нападају пужеви, пужеви голаћи и лисне ваши. У одбрани од пужева помаже посипање песка око њих или постављање посуде с пивом. Против лисних ваши треба користити биљне препарате од коприве, белог лука или дувана. Од болести највише је нападају пепелница, плесан, трулеж корена, вирус мозаика краставца и пегавост листа. Већина обољења јавља се када је повишена влажност, те је због тога важно да се биљке саде на добро дренираном земљишту. Заражене биљке најбоље је уклонити из дворишта.
Ушећерена и кандирана
Ушећерени цветови љубичице дан и ноћ јели су се још у средњем веку. Били су цењени код вишег друштвеног слоја. Данас се укусне кандиране љубичице могу јести саме или користити као декорација за колаче и торте. Али, за ове деликатесе не користе се баштенске љубичице дан и ноћ, већ оне пољске, које расту далеко од путева и насељених места.
Потребно је:
300 г шећера,
1,25 дл воде
50 цветова љубичица.
Набране цветове љубичица опрати. Шећер растворити у врелој води и у тај раствор потопити цветове. Оставити их цео дан, потом извадити лагано виљушком и ставити их на пергамент папир да се стврдну.
За лек само дивљи цвет
За лек се употребљава само дивља, пољска подврста. Употребљава се цела надземна биљка за време цветања. Садржи флавоноиде – рутин, виолантин, изокверцетин, астрагалин, затим етерично уље, салицилну киселину, сапонине, витамин Ц, слуз, танине и минералне материје. Користи се за лечење разних кожних болести, реуматизма, гихта, жутице, хроничног бронхитиса, хистерије, кашља и против упале мокраћне бешике.
Чај се прави од две кашичице биљке с врелом или хладном водом. Мешавина треба да одстоји од 8 до 10 сати и пију се 2 до 3 шоље на дан. Има помало непријатан укус, па га треба засладити и додати лимун, сируп од вишње, малине или рибизле.
Пољски дан и ноћ
Пољски дан и ноћ, претеча данашњих култивара који сваког пролећа краси ливаде, ситна је једногодишња зељаста биљка. Стабљика јој је проста или разграната, а листови су шири него дужи: доњи су срцоликог облика, а горњи дугуљасти. Цветови су јој појединачни, на дугим петељкама, такође тробојни – љубичасти, жути и бели. На пољима, напуштеним планинским њивама, сувим и каменитим местима, цвета од пролећа до лета.
