Трешње су, уз јагоде, омиљено пролећно воће многих. Али, све их ређе једемо због високих цена на пијацама и продавницама. Прве су увек најскупље, али се цена на тржишту стабилизовала, па је чак и нижа него претходних година. Живослав Караклајић, воћар из Брестовика каже за РТС да цена никад није била нижа, да се са трешњом нешто десило и да би неко из Министарства требало да то објасни. Напомиње да су цене дупло мање него претходне године.
Живослав Караклајић је гостујући у Јутарњем програму рекао да је род добар, али да цена никад није била нижа.
„Просто је тужно данас имати трешње. Не ради извоз, нешто се дешава. Пијаце су вам препуне кванташке, веома мали број откупљивача ради на откупу, нешто се десило.
Према његовим речима, пре бербе сви стручњаци из Министарства хвале трешњу, малину, хвале све.
„Неко из Министарства сад треба да изађе и да каже шта се десило. Ми обични људи то не знамо. Кад позовете некога да гласа за вас, ви сад треба да га позовете и кажете му шта се десило. Ако не крене извоз биће катастрофа, и сада је већ катастрофа“, истиче Караклајић.
Берба килограма, напомиње, кошта и до 80 динара, а „трешња вам се врти од 50 до 120, 130 динара“.
На питање како је то када се упореди са претходном годином, каже да је то ужасно.
„То су дупло мање цене, и више од дупло мање. Трешња се кратко бере. Не дај боже нека киша, трешња сва испуца. То воће је скупо, доста лековито и здраво. Специфична воћна врста и ове године веома јадна врста“, каже Караклајић.
Наводи да берача има, ако се то коректно плати.
„Људи који су дуго у послу они су обезбедили бераче још пролетос или зимус“, наводи Караклајић.
Гроцка има 7.540 хектара регистрованог воћа.
„Највише има бресака и нектарина. Погубна је чињеница да живимо на обали Дунава, а да немамо воду за наводњавање. Ви морате да се изборите са воћном врстом која трпи сушу. Ви не можете ту да имате много јабука која је захтевна сорта, него нешто што зависи више од неба. Гроцка је стотинама годинама ‘највоћарскије’ место у Србији. Данас је зову српска Калифорнија, али све више мислим да је то заборављена општина што се тиче воћарства“, додаје Караклајић.
Напомиње да прве крушке стижу крајем јуна, а јабуке у јулу, да има раних и позних сорти.
„У Гроцкој не постоји воћна врста које немате. Никад неће ова држава да размисли да ли треба да увози кромпир и нектарину, да ли ми имамо толико пара и потребе да баш сада у овом моменту народ једе ту нектарину, а наша још није стигла. Ја нисам тај који одлучује“, прича Караклајић.
Наводи да ће бити и за извоз, а ако га не буде „биће крај“.
„Русија је наш традиционални партнер за извоз, али ове године нешто се ту десило. Нисмо ми једина земља која извози у Русију. Нема ту љубави без интереса. Кад буде неки проблем из Министарства ћуте, а ако буде добра година они причају. Треба помоћи том сељаку, мало га усмерити, покренути, дати му воље. Тренутно стање није неко весело“, истиче Караклајић.
Напомиње да се у овом тренутку не може живети лепо од воћарства, али да је прошла година била боља.
Каже да има нових засада, али нема тако више младих воћара.
„На селу се не живи тако лако. Не враћа се народ тек тако. Да ли је дете неког министра рецимо да се бави пољопривредом. На селу се ради 20 сати, пуно је рада. Лепо је сликати се испред зрелих трешања. Али око њих има много мука, дрхтања, мразева, киша, оплодња. Потребно је много уложеног труда, знања и новца“, закључио је Караклајић.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
