Лоше вести за љубитеље водњике. Трњине, глог, клека, шипурак и дрењак слабо су родили, „подбациле“ су и дивље јабуке и крушке, па ће ово енергетско пиће горштака зимус само срећници имати прилику да пију.
Због њених састојака за водњику кажу да је права витаминска бомба. Напитак чудесне снаге јача имунитет и сматра се леком без премца у време јаких прехлада и грипа, па у врлетима Златара, Златибора, Муртенице, Јадовника и других старовлашких планина без водњике не чекају зиму.
– Како шумског воћа и плодова ове године нема ни за лек, мораћемо да импровизујемо. У врлетима Муртенице успео сам да наберем тек шаку трњина и нешто мало клеке и шипурка, па ћу у водњику додати воће са окућнице; мушмулу, дуњу и пар гроздова тамњанике. За нужду, у водњику може било које воће али је најбоље оно које расте у дивљини – каже за „Добро јутро“ Неђо Грујичић из Драглице код Нове Вароши.
Водњика је пиће за хладне дане. Пили су га још стари Словени, а данас се оставља још једино у планинским деловима западне Србије.
Кажу, ко једном проба водњику, пије је довека. Рецепт за њену припрему је једноставан. Шумско воће и плодови ставе се у буре или кацу, налије се чиста изворска вода и остави да одстоји. Када мало огрезне, водњика је спремна за пиће. Ако се погоди мера, може да се пије већ након двадесетак дана, а прве чаше имају највише витамина.
– Када се попије отприлике трећина мере у канту се опет долије вода и за неколико дана, кад воће и плодови узвре, поново може да се користи. Водњика је пиће на благој бази алкохола, киселкаста је и „рези“, а ко кисело не воли, може да пошећери – каже Грујичић.
У планинским селима овог дела Србије кажу да не памте лошију годину за воће.
– Лоше је родило и у воћњаку и у шуми. Шљива и крушака нема ни за јело,тек по која јабука. Обилне пролећне кише испрале су бехар, па није стигло да се опраши. И оно мало плодова на гранама однеле су птице – каже Грујичић.
Жељко Дулановић
