Легуминозе су важне у сточарству – луцерка и црвена детелина су вероватно најважније вишегодишње легуминозе на нашим просторима. Главни разлог због којег се велики број произвођача одлучује да на својим парцелама гаји ове врсте јесте пре свега висок принос квалитетног сена. У четири до пет откоса годишње, укупна продукција суве материје код ових врста креће се и преко 18 т по хектару. Добијено сено, у зависности од времена кошења и начина чувања, одличног је квалитета с високим садржајем сирових протеина (18-22%), одличне сварљивости, повољног аминокиселинског састава и са високим садржајем минералних материја, посебно фосфора и калцијума, као и каротена, витамина итд.
Имајући у виду да су генетски потенцијали домаћих сорти луцерке и црвене детелине око 20 тона суве материје по хектару у годинама пуне експлоатације, намеће се закључак да све предности ових врста у пракси нису у потпуности искориштене. Просечно остварени приноси луцерке и црвене детелине крећу се од пет до шест тона по хектару, а површине под овим усевима често се раније разоравају.
Најчешћи разлог су пропусти у заснивању луцеришта који воде проређивању склопа биљака, а самим тим смањењу приноса и квалитета крме, као и дужини експлоатације површина под овим усевима.
Једна од грешака у заснивању луцерке и црвене детелине, која се касније НЕ може исправити јесте погрешан избор парцеле. При одабирању парцела за сетву ових врста обавезно треба проверити киселост земљишта, јер је то лимитирајући фактор за њихово гајење. На појединим земљиштима, луцерка се може гајити само уз примену мера калцификације. У зависности од степена киселости земљишта, препоручује се уношење две до шест тона дехидратисаног креча или четири до осам тона калцијум-карбоната по хектару заједно са основном обрадом.
Црвена детелина је нешто толерантнија према земљиштима с високим пХ вредностима. Површине на којима су у последњих неколико година примењиване веће количине хербицида на бази атразина, не треба користити за сетву легуминоза због споре разградње ових препарата у земљишту, а тиме и њиховог негативног деловања на легуминозе. Уколико се сетва обави на погрешно одабраним парцелама, луцерка често одлично крене, оствари добар склоп биљака, па чак и оствари два до три откоса, а затим потпуно нестане. Нажалост, овакве површине само се могу разорати.
Пише: Срђан Цветковић, дипл.инг. пољопривреде
Извор: Agro info net
