U svetu se, verovali ili ne, gaji čak 1.097 vrsta povrća. Poslednjih godina primetan je trend uzgoja kultura koje su nam do tada bile nepoznanica, u svim vrstama biljne proizvodnje, možda čak najviše u povrtarstvu. Nemali broj proizvođača se odlučuje za uzgoj luka šalot, specifičnog oblika glavice i blažeg ukusa od crnog luka. A da li ste vi čuli za luk šalot?
Piše: Tanja Prolić
Pripada familiji lukova (lat. Alliaceae), a njegov naziv je izveden od imena izraelskog grada Aškelona, sredozemne luke iz koje su brodovi polazili ka Starom kontinentu. Veruje se da upravo odavde potiče luk šalot. Ranije je smatran hranom siromašnih, a danas se vratio na velika vrata. Sve više poljoprivrednika se odlučuje za njegov uzgoj, a nezaobilazan je sastojak jela u brojnim restoranima širom sveta. Najpoznatiji uzgajivači luka šalota su Nemačka, Mađarska, Francuska i Španija. Ima cilindričan, duguljast oblik, srednje je veličine i crvene ili žutosmeđe boje.
Luk šalot se jednostavno skladišti. Njegove lukovice mogu opstati i tokom zime, a da ne proklijaju. Najčešće se gaji u baštama, a upotrebljava svež ili prerađen na različite načine.
Ova članica porodice lukova sadi se najčešće tokom jeseni, u oktobru ili novembru (podnosi temperature do -8 stepeni). Ukoliko se sadi na proleće, to je najbolje uraditi čim spoljašnja temperatura bude dovoljno visoka da se zemlja odmrzne i kada prođe opasnost od mrazeva. Lukovice koje se koriste za prolećnu sadnju čuvaju se na temperaturi od 8 do 12 stepeni.
Pre sadnje je neophodno odabrati najpovoljnije mesto u vrtu. Šalot voli osunčane pozicije i zemljište očišćeno od kamenja i korova drugih biljaka. Važno je obezbediti mu drenažu, jer ne podnosi zadržavanje vode, u suprotnom može doći to truljenja podzemnih delova biljaka. Tlo pre sadnje mora biti usitnjeno i rastresito – najbolje je preći frezom. Izbegavajte kisela zemljišta. Luk šalot najbolje uspeva na zemljištu na kom su prethodne kulture đubrene stajskim đubrivom. Ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom, te su bolji izbor NPK đubriva, koja se unose na dubinu od 12 centimetara, pri osnovnoj, jesenjoj obradi zemljišta. Prihranjivanje se može vršiti u proleće, najbolje tečnim đubrivima na bazi azota.
Kada je reč o biljkama susedima, najbolje je izbegavati sadnju uz biljke koje pripadaju istoj porodici, kako ne bi došlo do prelaska štetnih patogena i insekata koji desetkuju prinose. Najbolji susedi su mu peršun i bosiljak jer odbijaju štetne insekte, a takođe dobro uspeva uz krompir, između vinove loze i pasulja.
Uglavnom se sadi na gredice po 4 do 5 redova, razmak između redova treba da iznosi 30 centimetara i oko 20 centimetara u redu. Najbolje je pre sadnje iskopati rupe dubine 5 centimetara, jer će se ovim izbeći oštećenje korena koje se javlja kada se lukovice samo uguraju u zemlju.
Luk šalot se razmnožava vegetativno, sitnijim lukovicama. Iz jedne zasađene niče 5 do 7 novih lukovica koje su spojene pri dnu, a svaka od tih novih lukovica razvija još 2 ili 3 manje koje se koriste za sadnju. Ukoliko su ostvareni optimalni uslovi, lukovice se formiraju za dva do dva i po meseca.
Ovu povrtarsku kulturu je potrebno redovno zalivati, a naročito tokom leta, kada nastupe sušni periodi. Zemljište nikad ne sme da bude suvo, jer u suprotnom nećete dobiti željeni kvalitet plodova. Za zalivanje je najbolje upotrebljavati kišnicu ili vodu koja je odstajala tokom noći. Zalivajte svoj luk šalot ujutro ili tokom večernjih časova.
Redovno uklanjajte korove koji mogu biti naročito pogubni za mlade biljke. Njihov koren može biti ugrožen rastom korova, koji ograničavaju mladu biljku da se potpuno razvije.
Šalot ima blaži ukus od ostalih sorti luka. Njegova aroma najviše dolazi do izražaja kada se upotrebljava u svežem stanju. Najbolje ga je koristiti u salatama ili u hladnim umacima. Luk šalot se često konzumira uz ribu, najviše zbog činjenice što se uglavnom gaji u primorskim krajevima.
Može da se kiseli, i da kao takav bude odlična zimska salata. Takođe, luk šalot možete i karamelizovati i od njega kuvati pekmez. Možete ga sitno iseckati i propržiti dok ne poprimi zlatnosmeđu boju, hrskavost i oblik čipsa.
Zahvaljujući slatkatom ukusu, luk šalot je našao primenu u kuhinjama širom sveta i u mnogim jelima zamenjuje crni luk.
