Malo je onih koji ne teže zdravoj ishrani, ali zbog načina života pre se svraća u prvu pekaru ili na hamburger i pljeskavicu, nego što se kod kuće pripremaju obroci po receptima nutricionista. Tek kad se pojavi zdravstveni problem, traži se pomoć stručnjaka, čitaju saveti lekara i kuvari o zdravoj hrani i odlučuje o promeni dotadašnjih navika. Pojedinima se nikad ne upali crvena lampica za uzbunu – da menjaju prehrambene navike, ali ne osporavaju – da zdravlje ulazi na usta i da je ishrana važna za opšte stanje organizma.
– Loše navike u ishrani mogu nepovoljno da utiču na zdravlje – kaže na početku razgovora za reviju Dobro jutro dr sci med. Branislava Teofilović, nutricionistkinja. Završila je studije farmacije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirala i postala jedna od najmlađih doktora nauka, a od pre dve godine radi na Katedri za farmaciju novosadskog Medicinskog fakulteta. Autor je više desetina publikacija i stručnih radova iz oblasti farmakologije i nutricionizma. Zastupnik je balansirane ishrane, i to primenjuje i savetuje onima koji zatraže pomoć.
Obrok bez telefona i televizora
Obroke treba organizovati na oko tri sata, kako bi se obezbedio normalan rad hormona i enzima koji učestvuju u varenju hrane. Između obroka treba piti što više tečnosti u vidu negazirane vode, čajeva i razblaženih ceđenih sokova. U toku dana treba popiti oko 2-3l tečnosti (u zavisnosti od telesne mase, pola i godina života) koja je neophodna za normalno funkcionisanje bubrega i srca. Treba dobro žvakati hranu za vreme obroka, što obezbeđuje lakše varenje, smanjuje nadutost i pojavu gasova. Ne treba jesti na brzinu i u žurbi, niti gledati u televizor ili telefon tokom obroka. Između obroka ne treba uzimati hranu, tj. ne treba grickati tokom celog dana.
– Neuredan prehrambeni stil života, podvrgavanje brzim i rigoroznim dijetama, bez unosa dovoljno nutrijenata, pušenje, sedentaran način života, neispavanost, kao i stres, predstavljaju glavne faktore rizika za nastanak mnogih nezaraznih bolesti savremenog doba. Usled povećanja telesne mase i nedovoljne fizičke aktivnosti dolazi do povećanja masti u telu, koja vodi razvoju kardiovaskularnih i endokrinih bolesti. Postoji 6 grupa namirnica (žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi, meso i jaja) koje su neophodne za normalno i nesmetano funkcionisanje organizma, te ih treba svakodnevno unositi. Ishrana utiče 80 odsto na zdravlje i fizički izgled, a ostalo čine nasledni faktori i vežbanje. Kako bi telo bilo zdravo, važno je stvoriti dobre navike, držati se pravilnog režima ishrane i baviti se sportom – kaže naša sagovornica.
Prepune minerala i vitamina
Nas ovog puta zanimaju mahunarke i njihov značaj za zdravlje ljudi. Veoma su rasprostranjene u svetu, ali su podeljena mišljenja o tome koliko su korisne za čovekovo zdravlje. Neko kaže da su idealne za vegetarijansku ishranu, dok drugi tvrde da nadimaju, teško se vare…
