Србија је надалеко чувена по својој шљивовици, коју је, после доста мука, наша држава пре 12 година коначно успела да озванични као национални бренд. Ипак, традиција домаћинског печења ракије не ограничава се само на ову воћку: све је више произвођача који експериментишу с воћним ракијама, добијајући врхунске резултате. Један од њих, Светозар Мартиновић из Бачке Тополе, власник „Дестилерије Мартиновић“, захваљујући ентузијазму, заљубљености у ракију, а највише перфекционизму, у кући чува ексклузивне примерке врхунских воћних ракија које су му донеле више од четрдесет признања са разних сајмова, укључујући и оне с незваничног светског првенства у Словенији 2007. године.
Производњом ракије бавим се више од двадесет година, а 2000. сам отишао на прво такмичење – каже наш домаћин. – Од тада до данас, собу сам испунио дипломама, плакетама и златним медаљама.
Међу ракијама које производи у домаћинству, издваја се чувена ракија од зове, за коју, како каже, Немци тврде да лечи многе болести. До сада је познато да чај од зове помаже код грипа, а ракија и одвари од ове биљке лече упалу синуса, бронхитис, астму и разне врсте алергија, укључујући и кожне реакције. Чај од сувих цветова зове лечи упоран и сув кашаљ. Такође, доказано је да сок од зове поправља имунитет, а многи дијабетичари зову користе као начин да регулишу метаболизам.
– Зова је краљица ракија – каже Мартиновић. – Зова је као биљка комплетно лековита: од корена, листа, цвета до бобица, од којих ја правим ракију. Некад су апотеке откупљивале зову и од ње правили лекове за кашаљ. Израелци су својевремено испитивали да ли зова има састојке који могу да помогну у борби против сиде. Ипак, мислим да Немци највише верују у лековитост зове. Они веома цене ракију од ове лековите биљке. Моја ракија од зове је скупа за наше појмове, кошта 300 евра литра, али то је лек, и Немци је купују. Швајцарци су спремни да дају и више, кажу ми произвођачи, али то нисам проверавао. Знам да је ћерка професора Радослава Пауновића, првог предавача Катедре за технологију јаких алкохолних пића на Пољопривредном факултету у Београду, тражила од мене ракију од зове, јер је имала гастритис. Уместо новца, замолио сам је да однесе узорке моје ракије од кајсије и да их професору Нинославу Никићевићу, како би их оценио. И тако је наша сарадња почела.
