Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО ПЧЕЛАРСТВО: МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА „ДОБРОГ ЈУТРА“ (11) – ЈЕСЕЊИ ПЧЕЛИЊИ НЕПРИЈАТЕЉИ

ПЧЕЛАРСТВО: МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА „ДОБРОГ ЈУТРА“ (11) – ЈЕСЕЊИ ПЧЕЛИЊИ НЕПРИЈАТЕЉИ

74
Фото: Shutterstock

Осе и стршљенови су изузетно насртљиви у својим пљачкашким походима на пчелиња друштва.

Друштва изнемогла од варое или ослабљена из неког другог разлога лак су плен, па штеточине, ако их је већи број, могу да униште пчелињу  заједницу.

Поред заразних болести и паразита, медоносне пчеле, као и друге животиње у природи, имају и своје непријатеље. То је већи број штеточина, а с јесени посебно су изражени напади оса, лептира медоједа, као и мишева и ровчица.

Осе и стршљенови су изузетно насртљиви у својим пљачкашким походима на пчелиња друштва. Већ од краја лета, а посебно током јесени, број им се нагло повећава, и тада покушавају на све начине да продру у кошницу. Код јаких друштава стражари их углавном онемогућавају у томе. Друштва изнемогла од варое или ослабљена из неког другог разлога лак су плен, па штеточине, ако их је већи број, могу да униште пчелињу  заједницу.

Стога је потребно осиња и стршљенска гнезда уништавати чим се открију, што раније –  то боље. Некада су за то коришћена разна средства, најчешће ватра, што је доводило у опасност од пожара. Данас се употребљавају спрејеви против инсеката, чији спектар деловања најчешће обухвата и њих. При томе се треба добро заштитити од евентуалног контранапада. Да би се постигао најбољи ефекат, уништавање се спроводи ноћу јер су тада сви инсекти у гнезду.

Ако се не открије гнездо, добри резултати постижу се и мамцима. Широко је распрострањен начин са флашом до пола напуњеном пивом или соком од грождја. Мирис врења ове масе привлачан је само за осе, док је одбојан пчелама. Осе улазе у флашу одакле не знају да изађу, ту се и удаве. Повремено је потребно флаше празнити.

Једна од јесењих штеточина на пчелињаку је и лептир мртвачка глава, назван по жутој шари на телу, леђима, која подсећа на цртеж лобање са гусарске заставе.  Он се ређе запажа на пчелињацима, јер му је кретање везано за сумрак и ноћ. То је врло крупан и тежак лептир, са релативно кратким крилима и дугим антенама. Тело му је око 5 центиметара дужине, а распон крила је око 13 центиметара.

Било да је у потрази за храном или парењем, активан је од сумрака све до после поноћи.  У то време, може се видети како облеће око кошница и често слеће на лето, па и неометано улази. Када се узнемири, у потрази за храном или парењем, хитро се креће, кружи и одаје карактеристичан крештав високи глас који подсећа на алармни сигнал радних машина. Извори светла, сијалице, узнемирују их, посебно мужјаке, који срљају ка њима и тада креште. Женка лептира углавном напада кошнице. Увлачи се кроз лето и хрли ка ћелијама са непоклопљеним медом. Ту, у улицама међу саћем, обично и завршава свој пљачкашки поход. Узнемирене пчеле је нападају, убадају и гризу. Остаци убијеног лептира или остају међу саћем мумифицирани прополисом, или га, ако је ближе лету, избацују из кошнице.

Против ових штеточина се може најефикасније борити држањем јаких друштава. За њих није проблем да ликвидирају непријатеља. Ако се примети већи број лептира и њихова чешћа појава на простору пчелињака, потребно је снизити лета, не сузити. Код ЛР кошница на лето долази летвица са прорезом – њен положај одређен је годишњим добом. Током лета летвица се уклања. Међутим, за заштиту од лептира треба поставити летвицу тако да њено присуство не омета пчеле у пролажењу а да је висина пролаза смањена. То је обична равна летвица, широка колико и уобичајена летвица, али је дебљине толике да заједно са подметачима од 6 милиметара чини дебљину стандардне летвице. Подметача има три: два бочно и један у средини, који спречава да услед деформације дрвета дође до зачепљења пролаза у средини. Величину од 6 милиметера најлакше је проверити помоћу шаблона, а то је обична спирална бургија тог пречника.

Са доласком хладних дана пчеле све више времена проводе збијене око преосталог легла, а на излете се одлучују тек у најтоплијем делу дана. Спремају се за наступајућу зиму. Али, не осећају само оне да се зима приближава – и остале животињице које живе на пчелињаку покушавају да себи пронађу погодно место за зимовање. То су, пре свега, ровчица и миш, а кошница им је веома погодно место за то с обзиром на то да се они хране пчелама, али неће одолети ни меду и воску. Зато, када се ове штеточине увуку у кошницу, ту остају до краја зиме, вршљајући по ној, прљајући је и, што је најгоре, узнемиравајући пчеле у време када се оне налазе у клубету. Пчелиња заједница која има оваквог нежељеног госта током зиме тешко ће презимети, у пролеће ће ући веома слаба, ако га уопште и дочека.

Решење за овај проблем већ је уобичајено: у време када се са поља обере кукуруз, на лета се постављају лимени чешљеви. Тиме се спречава да се штеточине увуку у кошницу. Мана чешљева је што се њима драстично смањује простор за кретање пчела, а током касне јесени, у благим зимама и рано с пролећа многе поленарице губе свој драгоцени прах који кроз тако сужени отвор тешко уносе у кошницу – шарене лоптице полена остају на лету и ту пропадају. Други недостатак чешљева је опасност да се током зиме мајушни отвори запуше отпалим мртвим пчелама и воштаним труњем, па се тако смањује доток ваздуха и ремети микроклима. Ипак, у поређењу са штетом коју миш може да направи, ово је много мања опасност. Поменута летвица на лету спречиће не само лептира, већ и мишеве и ровчице да се домогну пчелињег гнезда.

Дејан Крецуљ, проф.

Добро јутро број 569 – Септембар 2019.