Звук је сваки осећај који прима наше ухо из спољашње средине. Објективно, то је таласно кретање које се простире кроз еластичну средину. Он настаје брзим осциловањем, треперењем, чврстих, течних и гасовитих тела. Одређен је таласном дужином и фреквенцијом. Фреквенција означава број трептаја у јединици времена и изражава се јединицом херц (број осцилација у једној секунди). Човечије ухо може да региструје нискофреквентне звучне осцилације од 16 до 20.000 херца, односно до 16.000 код старијих особа.
Људи и животиње чују, то знамо, а да ли и пчеле чују? Вековима су их природњаци посматрали, покушавајући да проникну у све тајне њиховог живота. Посебно их је интересовао начин на који међусобно комуницирају, јер се без споразумевања никако не би могла одржати једна тако савршена заједница као што је пчелиње друштво. Открићем значења пчелиње игре Карла фон Фриша расветљена је велика тајна природе, али је у наредне две деценије владало уврежено мишљене да се све ово одвија у тами кошнице, у тишини, без звука.
Вибрације, шкрипа, узорци хране…
Тек 1960. године два истраживача, Адријан Венер и Харолд Еш, радећи независно, утврдили су да пчелиња игра ипак није тиха. Током игре пчеле емитују нискофреквентне звуке слабог интензитета. Тако су ова двојица научника закључила да ови звуци могу играти кључну улогу у комуницирању у потпуно мрачном простору каква је унутрашњост кошнице.
Нешто касније, Киршнер и Мичелсен изводе експерименте из ове области. Они су усмерили ласерски сноп у кошницу у непосредну близину пчела које играју, како би утврдили постојање звучних вибрација на раму. Било какве вибрације на површини рама узроковале би веома мале промене на зраку који се одбија од рама. На тај начин било им је могуће да изврше изузетно тачно мерење, с обзиром на то да се вибрације детектују без додиривања рама.
Резултати ових мерења показали су да саме пчеле током игре не потресају рам, али да звук који производе то чини. Осим тога, оне, играјући, с времена на време емитују и кратки звук налик на шкрипање, притискајући тело уз рам. Чинећи такву радњу, заустављају се и у том тренутку избацују малу количину сакупљене хране, показујући другима не само смер и удаљеност места где се налзи извор хране, већ и какав је њен мирис и укус.
Способност разликовања фреквенција
Да би проверили хипотезу да извиђачице одашиљу плесну информацију и акустички, Киршнер и Зомерова мењали су звуке игре врло једноставним методом, незнатним скраћивањем крила пчела играчица. Скраћена крила имала су мању површину, што је условљавало да стварају вишу фреквенцију, али с мањом амплитудом, јачином звука. Зомерова је утврдила да пчеле којима су скраћивана крила настављају тражење хране и играју уобичајено, али су уочени неки други проблеми.
Фреквенције тонова које пчеле могу да детектују ван опсега су који могу чути човечије уши. У њему пчеле показују способност за разликовање звукова различитих фреквенција и вредност им је утврђена релативно једоставним експериментом.
Пчеле су улазиле у рачвасти лавиринт с улазом и два излаза у облику ћириличног слова „У”, с хранилицама на излазима. Звук је емитован с оног краја где су биле хранилице и то непредвидиво, без неке законитости коју би пчеле могле да уоче и науче да иду према тој хранилици. Оне које су се усмеравале према извору звука, добијале су награду у облику заслађене воде, сирупа. Посматрано је како пчеле уче да иду према звуку.
Испод 500 херца
Истим поступком Дрелерова је истраживала граничну фреквенцију и амплитуду које пчеле могу чути. Њен рад показао је да пчеле могу чути само ниске фреквенције, ниже од 500 херца. Оне чују ове звуке са довољном осетљивошћу да приме звуке игре у гнезду, с фреквенцијама од 250 до 300 херца. Такође је показала и неке способности разликовања између фреквенција у том опсегу. Пчеле могу да праве разлику између ниске (20Хз), средње (100Хз) и високе (320Хз) фреквенције.
На истоветни начин утврђено је и место на телу којим пчеле чују. При томе су тренираним пчелама уклањане једна антена, учвршћен поједини чланак на антени или уклоњене сензорне длачице на глави. Утврђено је да пчеле користе структуре зване Џонстонов орган, саздан од нервних ћелија на другом чланку њихових антена, пипака на глави, који прикупља треперења ваздуха.
Тако су после много година неспоразума, јер не чујемо у истом фреквентном опсегу, превазиђене заблуде и доказано је да пчеле у комуникацији користе звук, односно, да чују.
Д.К.
Добро јутро број 572 – Децембар 2019
