Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО MALA ŠKOLA PČELARSTVA DOBROG JUTRA (17): Značaj prvog prolećnog pregleda košnica

MALA ŠKOLA PČELARSTVA DOBROG JUTRA (17): Značaj prvog prolećnog pregleda košnica

Све уочено мора се прибележити јер, ма колико мало кошница да је на пчелињаку, велика количина и важност утврђених података не смеју се препуштати само памћењу

970
Фото: Adobe Stock

Društva s veoma malim brojem pčela, bez obzira na lečenje, imaće minimalne šanse za opstanak.

Zdravstveno stanje pčelinjih zajednica, naročito u rano proleće, izuzetno je važno. Treba pregledati celokupno leglo, osmotriti sve deformisane larve i one s izmenjenom bojom, tamne i ugnute poklopljene ćelije.

Prvi pregled je vreme kada pčelar može i treba da proceni ukupno stanje društva. To su važna opažanja, koja predstavljaju polazište za kasniji rad. Zato se sve uočeno obavezno mora pribeležeti u beležnici jer, ma koliko malo košnica da je na pčelinjaku, velika količina i važnost utvrđenih podataka ne smeju se prepuštati samo pamćenju.

Prvi pregled treba da nam pruži odgovore na više pitanja. Prvo što treba utvrditi jestea da li je društvo ostalo živo, a ako jeste, kolika mu je brojnost. Ako je manja od uobičajenih na pčelinjaku, šta je razlog tome? Ukoliko je broj pčela mali, a očigledno je da ih je do skora bilo u normalnom broju, da se radi o nedavnom naglom gubitku, s pravom se može posumnjati na nozematozu.

Gubici, uzroci, lečenje

Društva s veoma malim brojem pčela, bez obzira na lečenje, imaće minimalne šanse za opstanak. Saće koje je preostalo od takvih zajednica može se docnije iskoristiti u sezoni, ali ga treba obavezno dezinfikovati. Pčelar opredeljen za organsku proizvodnju upotrebiće isparenja sirćetne kiseline koncentracije 80% koja se koristi za uništavanje spora nozeme.

Naravno, gubici na pčelinjaku mogu da budu posledica ne samo bolesti, već i nedovoljnih zaliha hrane, ostavljenih u jesen, ili njihovog neodgovarajućeg rasporeda koja već tada slaba društva nisu bila u stanju da valjano rasporede. Nažalost, neretko je uzrok i pčelarevo nametanje neprimerenog rasporeda hrane, suprotnog prirodi pčelinje zajednice. Pčele, stradale od gladi, obično se zatiču sa zavučenim glavama i ispružene rilice u praznim ćelijama. Ponekad razlog može biti i rano razvijeno leglo koje klube nastoji da pokrije i održi po svaku cenu, ne mogavši da nastavi kretanje ka zalihama hrane koja se nalazi iznad.

Bezmatične zajednice spojiti i prihraniti polenom

Problemi sa bezmatičnim zajednicama uglavnom se rešavaju spajanjem s nekim drugim društvom. Matica u njemu treba da je pouzdano zdrava i srednje jačine, jer spajanje dve slabe nije rešenje, već samo problem više. Brojnost društava nađenih bez legla upućuje nas u to da pogledamo kakvo je stanje sa zalihama polena. Ukoliko ga je malo ili nimalo, neophodno je društva pomoći polenom iz rezerve, bilo na ramovima u obliku perge, bilo sačuvanim iz hvatača. Ako ga nema, dobro će poslužiti i smesa koja se sastoji od tri dela sojinog brašna, po jednog dela suvog pivarskog kvasca i obranog mleka u prahu. Sastojci se izmešaju sa šećernim sirupom i formiraju pogače. One će biti mnogo privlačnije pčelama ako ga obogatimo sa 50% sušenog konzervisanog pravog polena, prethodnog leta sakupljenog od pouzdano zdravih društava.

Drugo pitanje je ima li društvo maticu? Da bismo to ustanovili, naravno da je nećemo tražiti, dovoljno je da se uoči radiličko leglo ili makar samo zaležene ćelije. U narednim pregledima, obično početkom aprila, može se matica obeležiti, ako to već nije urađeno prethodne godine. Osim što se time olakšava rad, izuzetno je praktično znati koja je matica prošlogodišnja i da li je možda izvršena tiha smena ili izrojavanje.

Leglo govori o kvalitetu matice

Ukoliko je leglo prisutno, možemo da ocenimo kvalitet matice. Nejednako leglo, mada radiličko, daje nam razloga da posumnjamo na probleme s njenim sposobnostima u pogledu oplodnje. Zaležene ćelije s jajima na zidovima ili više njih u jednoj, ukazuju na dugotrajno stanje bezmatka kada su same pčele radilice krenule u uzaludni pokušaj poleganja neoplođenih jaja.

Nenalaženje legla uopšte upućuje na pregled ostalih košnica tog pčelinjaka. Ako ga kod drugih ima, tada ta košnica može biti bezmatak ili ima maticu s problemima u zaleganju. Ako ne uočimo maticu na ramu, to nam nije dovoljan uslov da bismo zaključili da je nema, tim pre što su one vešte u sakrivanju. Test s ramom iz drugog društva biće jedini put da budemo u to sigurni. Zaležen ram dovoljno je ubaciti u takvo društvo i ostaviti ga nekoliko dana. Kada budemo naredni put otvarali košnicu, započeti prinudni matičnjaci potvrdiće stanje bezmatka. Ako ne, lošu maticu biće možda potrebno uhvatiti i uništiti, mada se ponekad dešava da ram koji smo ubacili radi testiranja podstakne maticu da započne zaleganje, smatrajući da nastavlja započeti posao. U svakom slučaju, maticu za kojom je ostalo brojno trutovsko leglo treba prvu i bez oklevanja ukoniti.

Sledeće pitanje na koje treba naći odgovor jeste da li je zatečeno leglo u košnici zdravo? Zdravstvenom stanju pčelinjih zajednica treba posvetiti pažnju u svako vreme, ali u rano proleće ono je izuzetno važno. Treba pregledati celokupno leglo, osmotriti sve deformisane larve i one s izmenjenom bojom, tamne i ugnute poklopljene ćelije. Američka trulež legla veoma je prisutna i njenom suzbijanju se mora odmah pristupiti kako to propisi nalažu. S druge strane, i evropske truleži ima na terenu. To je naizgled bezazlena, realno izlečiva bolest, ali zanemarena, može da nanese velike štete pčelinjaku.

Zalihe hrane nikad dovoljne

Potom treba proveriti da li ima dovoljno zaliha hrane. Količina hrane u ovom periodu može se proceniti okom. U svakom slučaju, viška nikako neće biti, ma koliko da je zateknemo. S obzirom na buran razvoj društava, leglo koje se naglo razvija povećava i potrebe za hranom, ali i zbog opasnosti od iznenadnih zahlađenja, veće količine hrane mogu biti samo blagotvorne. Med u ćelijama saća biće odličan „rezervoar“ toplote, jer se sporo hladi i time održava temperaturnu stabilnost dela košnice nadomak gnezdu.

Na kraju, treba pogledati u kakvom su stanju ramovi s leglom. Prethodni period bio je idealan za smenjivanje svog neispravnog saća u čitavoj košnici. Dobar je običaj da se u aktivnoj sezoni svi takvi ramovi stavljaju u stranu, dalje od budućeg gnezda. Do proleća oni će biti uglavnom ispražnjeni, pošto će iz njih pčele uzeti med i pohraniti ga tamo gde im je potrebno. Sada se staro saće može pretopiti, a onda, posle dezinfekcije, opremiti satnim osnovama i vratiti na isto mesto. Bilo bi pogubno sada takve, kao i prazne izvučene ramove, stavljati u sredinu gnezda.

Na pčelinjaku treba takođe obezbediti kvalitetan izvor pijaće vode, pouzdano pojilo, očistiti podnjaču i pregledati otpali materijal na varou. Pregledom je utvrđena i evidentirana jačina i ukupno stanje svakog društva, provereno prisustvo matice i njene sposobnosti, osmotreno je zdravstveno stanje legla, proverene količine meda i polena i obezbeđeno dobro saće.

prof. D. Kreculj

Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.