Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (20)

МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (20)

Пчеле на светом дрвету с милион цветова

785
Foto: Pixabay

У јуну почиње изузетно значајна испаша пчела на липи која је у старословенском веровању дрво живота и заштитник кућног прага и ватре, а у пчеларству богат извор нектара и првокласног меда.

У старословенском веровању липа је дрво – заштитиник кућног прага и ватре. Оно, између осталог, има и функцију дрвета живота: на његовом врху су сунце, месец и птице, у стаблу живе пчеле, а у корењу змајеви и даброви. У неким словенским језицима, па и у нашим дијалектима месец јун и даље носи стари словенски назив према овој медоноши, липањ. За пчеларство оно је од изузетног значаја, јер цвета у јуну и јулу, значи, када се заврши багремова паша, током две до три седмице.

То је листопадно дрво препознатљиве густе, велике круне и округластих листова, чија висина неретко достиже и преко двадесет метара. Има дубок и веома разгранат, развијен коренски систем, па може да подноси периодичну сушу. Почиње да цвета када достигне пречник од двадесетак центиметара. Већ тада се на једном дрвету може наћи око 10 хиљада цветова, да би са старењем и дебљањем пречника мањег од једног метра, број цветова нарастао готово до милион. Зато се с правом каже да на једној липи има цветова колико на целој ливади. Лучење нектара зависи од старости и највеће је код стогодишњих стабала.

Липовој паши одговара спарно време

Искусни пчелари не без разлога рећи ће да је липова паша најпревртљивија, најнесигурнија. Ако за време медења отпочне да дува врућ ветар, сушење нектара из цвета ће, због његове грађе, бити веће и брже неголи његово лучење, па неће бити уноса. Доста влаге у земљишту, топло и спарно време после кише без ветра, повољно је за добре уносе. Старији пчелари то једноставно дефинишу: када је зло време за срчане болеснике, тада добро меди. Да би се умањио могући утицај ветра, при постављању пчелињака ваља пронаћи места која су природно заклоњена.

Великолисна, ситнолисна, па сребрна

У нашем поднебљу распрострањене су три врсте липе: великолисна, ситнолисна и бела, или како се још назива, сребрна липа. Већ у другој половини јуна сезону цветања започиње великолисна липа, да би јој се недуго потом прикључила и ситнолисна, цветајући десетак дана. Потом их следи бела липа, цветајући обично око 15 дана. То је веома захвална медоноша, како по количини, тако и по квалитету меда.

Липов мед првокласни је мед којег одликују изврсна зеленкаста боја, оштра али пријатна арома и препознатљиви, само липи својствени, изванредно фини кристали којима кристалише већ неколико месеци по врцању. Зато је овај мед и врло тражен, а многи рецепти апитерапије захтевају управо њега за справљање благотворних мешавина. Пашни капацитет ове медоноше је значајан. У зависности од врсте и услова средине, креће се и до једне тоне по хектару. Ако се узме у обзир да је кретање пчела из једне кошнице у полупречнику од око три километра, једноставним рачуном добија се да је то површина од чак 2.827 хектара.

Проценат садржаја шећера у нектару липе креће се од 48% код ситнолисте, 52% код беле, до 58% код великолисне. Количина шећера коју излучи цвет за 24 часа у распону је од 1,95 код ситнолисте, 2,86 код беле до 3,21 милиграма код великолисне.

Foto: Shutterstock

Пчелар помаже и кад мирује

У нашој земљи најпознатије и најпосећењије локације су на Черевић, Свилош, Привина глава, Бечмен, Лежимир, Љуба, Црвени Чот, Тестера и друге Фрушкој гори; Мајданпек, Благојев камен у Хомољским планинама и делови Тимочке крајине.

Висина приноса меда, и поред доброг медења, може бити умањена лошим поступањем пчелара. Током интензивне паше потребно је пре свега одржавати јака пчелиња друштва у радном расположењу. Појава ројевног расположења значи истовремено и крај медобрању, јер пчеле тада све своје активности усмеравају ка припремама за оснивање свог новог дома. Ово се постиже благовременим обезбеђењем довољно великог медишног простора. Он мора бити зантно већи од просте запремине, потребне за смештање очекиване количине меда. Разлог лежи у томе што нектар садржи и више од половне воде у себи, а зрео мед свега петину. Зато пчеле током прераде, исушивања, преносе капи нектара из ћелије у ћелију, лепезају и тако одстрањују велику количину влаге из кошнице. За премештање је потребно много више простора у саћу, него касније за смештај зрелог меда.

Јасно је да и лоша вентилација кошнице неповољно утиче на медобрање. Пчеларева знатижеља може такође да умањи принос. Када пчеле интензивно раде, неопходно их је оставити на миру. Отварање, разгледање, надимљавање и друго, смета вредној заједници да искористи обилну пашу. Неки пчелари у то време код интервенција ни не користе димилице, већ ручне прскалице с водом, мада су пчеле у интензивној паши мирне.

проф. Дејан Крецуљ

Добро јутро број 578 – Јун 2020.