О појилу на пчелињаку говори се углавном с пролећа, у време покретања процеса интензивног развоја легла. С правом, јер је то време када пчеле почињу свакодневне излете из кошница и, ако се тада навикну да користе воду из оближњих бара или, што је још горе, на дворишним чесмама у суседству, врло је тешко да се определе за сигурнији и здравији извор, појило. Дневне потребе једне просечне пчелиње заједнице за водом износе око два децилитра. То значи да се током сезоне унесе око 25 литара воде, не рачунајући ту значајну количину коју садржи нектар.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
Како време протиче и дневне температуре расту, главна пажња посвећује се првим пашама, узгоју матица и умножавању друштава. Чиста вода у појилу сада се подразумева. Управо у ово врело време, када и сами спас тражимо у освежавајућим напицима, не смемо да заборавимо на појило, јер пчеле нису камиле.
Ризици летњих паша
Можемо их импровизовати на разне начине, од обичних канти и буради са сплавовима од стиропора, до аутоматских с пловком. Боље је када вода помало капље из посуде на неку стрмо постављену даску с преградама, јер тада дивљач неће моћи да користи појило за своје потребе. Неки пчелари у укопану бурад стављају бодљикаву жицу, да би заштитили воду, али тиме је више загађују и доводе у опасност дивље животиње да буду ухваћене у клопку. Појило не треба да буде на јаком сунцу јер пчеле најрадије узимају воду температуре између 20 и 30°Ц, док загрејану преко 38°Ц не посећују.
У време летњих паша, посебно на сунцокретовој, често се могу видети пчелињаци остављени у пољу, неретко на брисаном простору, како трпе изузетно високе температуре, с веома суженим летом, такорећи без вентилације, посебно код павиљонских кошница, и без воде. Заиста се ваља запитати да ли се држаоци оваквих пчељињака могу назвати пчеларима.
Шта се дешава у кошници на оваквим, тропским температурама? Ваљан одговор на ово питање потражили смо, не у литератури, већ на пчелињаку. Да бисмо сазнали колике су температуре и какав је њихов однос, потребан нам је довољно прецизан термометар. Бирајући мерни прибор, време је пролазило, али је из дана у дан постајало све топлије. Решење се само наметнуло 12. јуна у поподневним сатима. Тада је температура прешла 35. подеок, а то је значило да се за мерење може употребити много прецизнији инструмент који се налази у свакој кући – дигитални лекарски термометар с подеоцима од десетог дела степена и угравираном ознаком да је баждарен, као гарантом поузданости измереног.
Мерења показују неопходност вентилације
Мерење је извршено у што је могуће краћем времену од око пола сата, да би се обезбедио услов сталне температуре околине. Иако је пчелињак у воћњаку са „шареним хладом“ температура ваздуха износила је од 17 до 17.30 сати 31,5 °Ц.
Температура је мерена у стандардној десеторамној трокорпусној ЛР кошници са збегом и вентилационом мрежом за мрачну вентилацију. Мерење је отпочето од горе на доле.
Температура, измерена на крову кошнице, на два центиметра удаљености од лименог покривача, износила је 35,2 °Ц. Иако је кошница тренутно била у хладу, сигурно је до недавно то место било жестоко осунчано, јер је одавала топлоту, чинећи кров за 3,7 степени топлијим од околног ваздуха.
Следеће мерење извршено је у збегу испод крова, на вентилационој мрежи. Утврђена је иста вредност температуре као и на крову – од 35,2 °Ц. Значи, сама плоча иверице, која је основа, није посебна изолација и с правом се на њу не може рачунати у зимским месецима. Идеја уградње стиропора сасвим је оправдана и прихватљива.
Како су медишни наставци били готово празни, термометар је постављен у плодишни наставак. Прво мерење је било у висини венца медне капе, изнад легла. Ту је утврђена температура од 35,9 °Ц. Затим је учвршћен и окачен тако да му сензор буде у улици, у висини средине легла. Утврђена је температура од 36,2 °Ц.
Последње мерење урађено је на подњачи. У то време лето је било потпуно отворено, без летвице, али су, што је и нормално, пчеле плазале на полетаљци, избацујући ваздух уназад, тј. из кошнице. Између њих провучен је термометар и завучен до око половине подњаче, под рамове с леглом који су претходно били мерени. Ту је температура била највиша, чак 36,4 °Ц.
Недалеко од ове кошнице, у истим условима налазила се и једна ненастањена кошница. И она је током дана била неко време на сунцу, затим у шареном хладу. Термометар је постављен у средину, на место где би дошла матична решетка, између плодишног и медишних корпуса. У том простору било је 35,8 °Ц.
Да ли је потребно обезбедити вентилацију кошнице током лета? Какву? Треба ли горње лето? Колико отворити доње? Треба ли појило? После оваквих резултата мерења, рационалном пчелару сви коментари су излишни
