Као и сваком младом бићу или заједници у развоју, и пчелињем роју, било да је природни или намерно формиран, потребно је у почетку дати макар малу потпору. Ваља му помоћи да се развије и постане самостална пчелиња заједница, способна да се сама о себи стара, па и да узврати давањем приноса.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
У врелим августовским данима то је, пре свега, помоћ у снабдевању водом. То је прилика да се подстакне млада матица на интензивније залегање, а то се може добро искористити да се стимулативним прихрањивањем унесу и одговарајући адитиви.
Само справљање сирупа није непознаница, количина адитива дата је у упутству, а већ дуго времена пластичне хранилице постале су саставни део сваке кошнице. Међутим, и поред тога, још увек је у употреби много кошница настављача с класичним дрвеним хранилицама које су саставни део збега. Ако су наставци и сви други елементи кошнице савесно и редовно одржавани, штета је не искористити и овакве хранилице. Али, због особина дрвета, односно лесонита или лепенке који су се некада обично користили за дно хранилице, њихове порозности и утезања и витоперења спојева, тешко је обезбедити поуздано заптивање, те многе умеју да процуре или да влаже са доње стране.
Некада је пчеларима препоручивано да се све добро истуткалише, а површине повоште. Таква хранилица има још једну непогодност – тешко ју је одржавати чистом, а спојеви су одлично место за развој гљивица и свакојаких патогена. Свакако да то није разлог да би се избациле из употребе, тим пре што су део вишеструко корисног збега.
Решење је веома једноставно и помало „украдено“ из кулинарства. Потребно је само од алуминијумске фолије, намењене употреби у припремању хране, обликовати базенчић у који се сипа сируп. Претходно се исече довољно велики комад, а потом лагано руком обликује, тако да чини облогу дрвеног дела. Крајеви се благо наборају, као и углови, јер се тиме добија обиље неравнина за сигурно ходање пчела. Чак и само дно може бити нешто наборано, да би неспретне пчелице, које падну у сируп, могле лакше да се извуку из невоље. Ова фолија даје апсолутну непорозност, а санитарна исправност загарантована је њеном првенственом наменом за кухињске потребе. Чим се рој развије и прихрана престане, фолија се баца, а за наредну употребу нова се лако прави.
Друго на шта би ваљало указати јесте помоћ око оријентације. Иако се кошнице боје разним бојама, због све учесталијих врелих лета, ако већ није другачије урађено, врло је практично да све кошнице, па и оне у којима су млади ројеви, буду беле. За разлику од боја, које могу имати читав спектар нијанси, бела је увек бела, сви наставци су исте боје, а треба се сетити и мало основа физике, оптике, која нам указује на то да бела најмање апсорбује зрачење.
С друге стране, униформност у боји може да има за последицу налетање пчела, а код оплодњака и одређени ризик да млада матица промаши сопствену кошницу. Према препорукама пчеларског савета једне британске грофовије, упутно је поставити на кошнице ознаке крај лета. Они саветују да то буду ознаке налик путоказима, пречника око 10 центиметара, и то уз коришћење плаве подлоге са жутом стрелицом или жуте подлоге с плавом стрелицом. Ова комбинација боја веома је уочљива пчелама. Ознаке се могу стављати на стубиће испред кошнице, направити од самолепљиве фолије или другог материјала.
Једноставно и свима доступно решење из праксе је да се искористе обични пластични поклопци од амбалаже. На пример: плави је поклопац од паковања шпахтел-кита, а жути поклопац шестоугаоне чаше за мед од пола килограма. Ако се жели плави круг на жутој подлози, тада је потребно узети нешто већи жути поклопац од кантице мајонеза. Наравно, ово су само неки примери, а амбалаже разних боја има безброј. На тело наставка изнад лета ознака се може захефтати кламерицом, закуцати ексерићем или једноставно се за то може употребити прибадача.
