Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Malina i kupina biraju zemljište

Malina i kupina biraju zemljište

1090

Dobar izbor zemljišta i položaja za podizanje zasada maline i kupine je ključni preduslov za uspešnu i rentabilnu proizvodnju ovih voćnih vrsta. Od postojećih tipova zemljišta u proizvodnim područjima Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore ove uslove uglavnom imaju smeđa, slabo kisela zemljišta na paleozojskim škriljcima, gajnjače, antropogenezirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi u kojima preovlađuju sitnije frakcije i koje imaju i manji sadržaj gline i starije šumske krčevine.

 S obzirom na veliku rasprostranjenost zemljišta tipa smonica u našoj zemlji, potencijalni proizvođači moraju imati u vidu da ovakva zemljišta imaju veoma nepovoljne vodno-fizičke osobine, da pri vlaženju jako bubre, a u suvom stanju se stvrdnjavaju i pucaju. Zbog toga biljke gajene na njima naizmenično pate od nedostatka vode i vazduha.

Pravilan izbor položaja za podizanje zasada maline i kupine je neophodan uslov za njihovo rentabilno gajenje, iz razloga što je više gajenih sorti maline, a naročito kupine osetljivo na rane jesenje i zimske mrazeve, sušu, visok nivo podzemnih voda i na suve, jake i hladne vetrove.

Na brežuljkasto brdskim i predplaninskim područjima za gajenje ovih voćnih vrsta najpogodniji su blago nagnuti tereni – sa nagibom oko 5 stepeni. Na ovakvim terenima zasade treba podizati na srednjim delovima nagiba, jer oni imaju najpovoljniji vodni i vazdušni režim. Niži delovi nagiba mogu biti prevlaženi, a viši su obično suvi.

Izmene i dopune u načinu obrade zemljišta

Zemljište u zasadu maline i kupine mora da bude u rastresitom stanju i bez korova tokom čitavog vegetacionog perioda, što se postiže češćom obradom zemljišta. Osnovne funkcije površinske obrade zemljišta su: očuvanje vodnog i vazdušnog režima, uništavanje i sprečavanje razvoja korova i unošenje đubriva u zonu korena.

U zavisnosti od osnovnih fizičko-hemijskih i drugih karakteristika zemljišta, do početka berbe potrebno je obaviti 2-3 međurednih kultiviranja (freziranje, tanjiranje) ili košenja u humidnijim predelima i 3-4 ručna prašenja ili plevljenja u redu, uz istovremeno uklanjanje prvih serija izdanaka i prihranjivanje. Prva prolećna obrada se izvodi odmah po nestanku snežnog pokrivača i prosušivanju zemljišta (po pravilu u martu), posle rasturanja stajnjaka i mineralnih đubriva.

Poslednju međurednu obradu zemljišta u toku godine trebalo bi izvršiti odmah posle berbe (ili poslednjih dana berbe), odnosno neposredno pre ili posle odsecanja izdanaka koji su doneli rod.

Ovakav način međuredne obrade zemljišta u praksi je pokazao velike prednosti, naročito u aridnijim krajevima i u nedostatku uslova za zalivanje zasada. Međutim, poslednjih godina svetsko tržište ima sve veće zahteve u pogledu čistoće plodova maline, što se propisuje obaveznim standardima kvaliteta, zbog čega je potrebno da se uskladi tehnologija površinske obrade zemljišta u rodnim zasadima maline. Naime, smatra se da u aridnijim krajevima postoji latentna opasnost da se usled česte međuredne obrade zemljišta plodovi maline i kupine delimično kontaminiraju česticama prašine i drugih organskih i neorganskih primesa iz sveže obrađenog zemljišta.

U tom pravcu, predlažu se sledeće izmene i dopune ove tehnološke operacije:

Do početka berbe obaviti jedno međuredno kultiviranje ili plitko oranje u rano proleće, neposredno po vezivanju izdanaka, i dva ručna prašenja ili plevljenja u redu uz istovremeno uklanjanje prvih serija izdanaka i prihranjivanje;

Drugo prašenje izvršiti pred cvetanje. Međuredni prostor održavati tarupiranjem ili košenjem (ručnim ili mašinskim putem) u dva do tri navrata.

Treće prašenje, po mogućstvu izvršiti po završenoj berbi, nakon odsecanja izdanaka koji su doneli rod i delimičnog proređivanja novih, kako bi se isti bolje pripremili za narednu vegetaciju.

Gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje međurednog prostora predstavlja uobičajen način održavanja povoljnog stanja zemljišta u integralnom sistemu proizvodnje maline i kupine. Za zatravljivanje se koriste uobičajene višegodišnje vrste trava, ljuljeva i vijuka. U travnoj smesi može biti i ježevice. Zatravljivanje kompletne površine međurednog prostora se može vršiti u maju/junu, ili u kasno leto, nakon sadnje, ili u godini pred sadnju, koja se potom obavlja u prethodno pripremljene mehanički obrađene trake.

Redovnim prohodima malčera u godinama rodnosti zasada (4 do 6 po sezoni) uspešno se kontroliše zakorovljenost. O značaju stajnjaka i njegovoj neophodnosti za uspešnu proizvodnju većine voćnih vrsta smo pisali u više navrata. Takođe, pisano je i o tome da se stajsko đubrivo kod maline i kupine primenjuje u proleće i neophodnosti njegovog istovremenog unošenja u zemljište, a ne kako neki naši proizvođači stajnjak ostavljaju na površini zemljišta da, kako oni kažu na taj način „natapa” korenov sistem maline i kupine. To je pogrešna praksa, a iskorišćenje na taj način dodatog stajnjaka je ispod 60%.

Piše: dr Aleksandar Leposavić