Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Malinovača

Malinovača

91

Visoka proizvodna cena maline, njena višestruka upotrebna vrednost i mali sadržaj šećera uslovljavaju da se ona retko koristi kao sirovina za proizvodnju rakije malinovače. Plodovi za malinovaču se beru u tehnološkoj zrelosti, kada je sadržaj šećera u skladu sa kiselinama. Optimalna temperatura vrenja je od 17 do 20º C, a taj proces traje oko 10 dana. Na nižim temperaturama vrenje može stati, a kada ona pređe 20 stepeni isparava ugljen dioksid, a s njim i neophodne aromatične materije.

Kako bi se sprečio gubitak etanola, preko suda za fermentaciju treba postaviti polivinilsku foliju. Plodovi se na vrenje stavljaju po danu, dok su još topli i poželjno je da se dodaju selekcionisani kvasci (može i pekarski).

Najkvalitetnija malinovača se dobije kada se destilacija obavi čim se završi vrenje ili najkasnije posle 48 sati. Prevreli kljuk destiliše se u aparatima manje zapremine (80 do 100 litara), jer kod većih nije potpuno usaglašena njihova veličina s rashladnom površinom hladnjaka. Najbolje je da se koriste širi, a plići kazani, zbog veće površine isparavanja i bržeg zagrevanja. Takođe treba izbegavati one sa tankim dnom, do 2 mm, jer kljuk u njima može da zagori.

Destilacija se obavlja bez odvajanja frakcije prvenca, jer se u njemu pored štetnih sastojaka koji se izdvajaju u prepicanju, nalaze aromatične materije. Srednja frakcija se sakuplja do prosečne koncentracije u masi od 25 % v/v. (volumnih procenata). Redestilacija sirove malinovače vodi se uz izdvajanje 1,2 % prvenca i sečenja srednje frakcije pri prosečnoj koncentraciji etanola u masi od 60 % v/v. Harmonizacija dobijenog destilata malinovače obavlja se u staklenom sudu u trajanju od mesec dana. Alkoholizovanjem maline u odnosu 100 kg ploda: 20 l rafinisanog alkohola, zatim maceracijom izmuljane maline u trajanju od 24 časa, bez prisustva vazduha i svetlosti, na sobnoj temperaturi, potom dodavanjem vode da ukupna zapremina tečnosti bude ravna zapremini maline i na kraju destilacijom pod normalnim pritiskom, može se dobiti destilat sa vrlo intenzivnom i finom aromom maline.

Dipl. inž. Ana Đorđević, PSSS Požarevac

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.