U našoj zemlji ribizla se najčešće gaji na okućnicama, u dvorištima i baštama. Plantažni i planski podizani zasadi retko se mogu videti. Stručnjaci navode da je gajenje ove vrste rentabilno zahvaljujući ranom stupanju u rod, postizanju visokih i redovnih prinosa i dobrom prilagođavanju na različite uslove sredine. Uz to, u poređenju sa drugim jagodastim voćkama, ribizla zahteva manja ulaganja za podizanje i održavanje zasada, dok poslednjih godina na svetskom tržištu raste potražnja za njenim plodovima, posebno za plasman u svežem stanju.
Ne treba zapostaviti ni činjenicu da su plodovi ribizle riznica dragocenih materija. Još u davnim vremenima korišćeni su u ishrani, i u mnogim knjigama, još tada, ova voćka je opisana kao lekovita biljka. U narodnoj medicini se smatra da jača, čisti, okrepljuje i osvežava organizam.
Bere se zrela, ne prezrela
Postoje crna, crvena i bela ribizla. Njihovi plodovi su bobice, prepune sićušnog semena. Rastu u obliku grozdova na omalenom žbunu, a u zavisnosti od sorte, počinju da sazrevaju s prvim letnjim danima. Blagog i sladunjavokiselkastog su ukusa, fine arome i specifičnog mirisa.
Ribizla ima osteljive plodove, koji ne dozrevaju naknadno. Najbolje je da se beru kada su zreli, ali ne i prezreli. Rano ubrani plodovi nemaju boju karakterističnu za sortu, a ukus je trpak i kiseo. Ako se zakasni, bobice se osipaju i brzo propadaju, lošeg su ukusa i smanjena je količina vitamina C. Plodove ne treba brati kada su vlažni od kiše ili rose i za vreme visokih temperatura.
Većina sorti ribizle bere se u jednom navratu. Uglavnom se „otkidaju“ celi grozdovi, a na manjim površinama, probirno pojedinačne bobice. Stručnjaci kažu da se berba može kombinovati s rezidbom. Tada se četvorogodišnje grane uklanjaju do osnove, a trogodišnje skrate do jedne niže jednogodišnje.
Suzbija bakterije, usporava starenje
Često se kaže da je ovo voće svojevrsni prirodni multivitamin, jer sadrži velike količine vitaminima kojih ima ne samo u plodovima, već i u svim zelenim delovima – pupoljcima, listovima i cvetovima. U tom pogledu posebno se izdvaja crna ribizla, čiji plodovi vitamina C imaju u izobilju, čak sedam do osam puta više od plodova maline, ogrozda i citrusa. Sasatavni deo plodova su i mineralne materije, pre svega kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, natrijum… Mnogo je sastojaka koje ovo voće sadrži, a svi zajedno blagotvorno deluju na ljudski organizam.
Postoje zapisi koji potvrđuju da su još u davnoj prošlosti plodovi ribizle korišćeni za lečenje nekih bolesti. I danas su mnoge studije potvrdile da konzumiranje ribizle zaustavlja rast štetnih bakterija. Smatra se daovo voće sprečava bolesti krvnih sudova. I napitak od sveže ceđenih plodova pomaže u slučaju krvarenja iz desni i proširenih vena i pozitivno utiče na povećanje koncentracije i pamćenje. S obzirom na to da su bogate vlaknima, ribizle regulišu i aktivnost creva. Nivo kalijuma u plodovima sprečava hipertenziju i snižava krvni pritisak, a pored toga je važan i za zdravlje bubrega. Ako redovno jedete ribizle, možete usporiti starenje – tvrde stručnjaci.
Pored plodova, u medicini se koriste listovi i pupoljci ribizle. Čajevi od lista su pogodni za lečenje reumatizma, raznih infektivnih oboljenja i upale pluća. Izgnječene bobice u spoljašnjoj primeni koriste se za obloge u slučaju povreda, posekotina i opekotina. Ribizle su veoma popularne kao dodatak jelima, te se od njih prave ukusni prelivi za jela od divljači, džemovi i osvežavajući napici. Prava poslastica je i voćni jogurt.
Ne trpi prolećni mraz i letnju sušu
Ribizla je voćna vrsta skromnih zahteva. Smatra se biljkom brdskih i planinskih područja i uspešno se može gajiti na nadmorskoj visini od 400 do 1.000 metara. Svrstava se među biljke najotpornije na zimske mrazeve, dok je vrlo osetljiva na prolećne mrazeve, naročito u toplijim, južnim rejonima, gde cveta među prvim voćkama. Zbog toga stručnjaci savetuju da se prilikom izbora položaja za podizanje zasada izbegnu oni na kojima se često javljaju rani prolećni mrazevi, zato što rano cveta i podložna je oštećenjima. To su najčešće uske kotline i položaji gde je slaba cirkulacija vazduha. Ne treba zanemariti ni značaj vode, za kojom ova vrsta ima velike potrebe. Za uspešno gajenje neohodno je najmanje 800 milimetara padavina godišnje, od čega 50 odsto u toku vegetacije. Ne podnosi sušu. U sušnom periodu plodovi zaostaju u porastu, opadaju, slabijeg su kvaliteta, a cela biljka vene i na kraju se suši.
Uspeva na različitim tipovima zemljišta, a najbolje na dubokim, srednje teškim, plodnim, umereno vlažnim, dobro dreniranim i slabo kiselim. Izbegavaju se ona koja su suviše laka, peskovita, alkalna, teška, zbijena, ilovičasta i zemljišta sa ekstremno kiselom reakcijom. Zemljište treba da je bogato humusom i biogenim elementima, naročito kalijumom i fosforom.
Sadni materijal treba da potiče iz registrovanog matičnog zasada koji je pod kontrolom stručnih službi. Ovo je značajno pre svega zbog virusa reverzije crne ribizle, koji izaziva nerodnost ove voćne vrste. Stoga su i napori oplemenjivača usmereni da se stvore nove sorte, koje će biti otporne ili tolerantne na ovaj virus, ili otporne na grinju crne ribizle koja prenosi virus sa zaraženih na zdrave biljke.
Sok bez kuvanja
Sok od crne ribizle je ukusan i osvežavajući napitak, pogotovo u letnjim mesecima. Po jednom starom receptu lako i jednostavno se može pripremiti bez kuvanja. Potrebni sastojci su kilogram crnih ribizli, kilogram šećera, kašika limuntusa, 7,5 decilitara vode.
Ribizle se očiste od peteljki i dobro operu. Potom se izgnječe da bi pustile svoju tečnost. Masa se pospe limuntusom i dobro izmeša, a zatim posuda poklopi i ostavi da odstoji 24 sata.
Sutradan treba dodati vodu i šećer i ponovo sve dobro promešati. Nakon toga, sadržaj se procedi kroz gazu i sipa u staklene boce, koje se dobro zatvore i čuvaju u frižideru. Oni koji žele da sok piju duže vreme, mogu dodati i malo konzervansa.
S. Malinović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
