У нашој земљи рибизла се најчешће гаји на окућницама, у двориштима и баштама. Плантажни и плански подизани засади ретко се могу видети. Стручњаци наводе да је гајење ове врсте рентабилно захваљујући раном ступању у род, постизању високих и редовних приноса и добром прилагођавању на различите услове средине. Уз то, у поређењу са другим јагодастим воћкама, рибизла захтева мања улагања за подизање и одржавање засада, док последњих година на светском тржишту расте потражња за њеним плодовима, посебно за пласман у свежем стању.
Не треба запоставити ни чињеницу да су плодови рибизле ризница драгоцених материја. Још у давним временима коришћени су у исхрани, и у многим књигама, још тада, ова воћка је описана као лековита биљка. У народној медицини се сматра да јача, чисти, окрепљује и освежава организам.
Бере се зрела, не презрела
Постоје црна, црвена и бела рибизла. Њихови плодови су бобице, препуне сићушног семена. Расту у облику гроздова на омаленом жбуну, а у зависности од сорте, почињу да сазревају с првим летњим данима. Благог и сладуњавокиселкастог су укуса, фине ароме и специфичног мириса.
Рибизла има остељиве плодове, који не дозревају накнадно. Најбоље је да се беру када су зрели, али не и презрели. Рано убрани плодови немају боју карактеристичну за сорту, а укус је трпак и кисео. Ако се закасни, бобице се осипају и брзо пропадају, лошег су укуса и смањена је количина витамина Ц. Плодове не треба брати када су влажни од кише или росе и за време високих температура.
Већина сорти рибизле бере се у једном наврату. Углавном се „откидају“ цели гроздови, а на мањим површинама, пробирно појединачне бобице. Стручњаци кажу да се берба може комбиновати с резидбом. Тада се четворогодишње гране уклањају до основе, а трогодишње скрате до једне ниже једногодишње.
Сузбија бактерије, успорава старење
Често се каже да је ово воће својеврсни природни мултивитамин, јер садржи велике количине витаминима којих има не само у плодовима, већ и у свим зеленим деловима – пупољцима, листовима и цветовима. У том погледу посебно се издваја црна рибизла, чији плодови витамина Ц имају у изобиљу, чак седам до осам пута више од плодова малине, огрозда и цитруса. Сасатавни део плодова су и минералне материје, пре свега калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, магнезијум, натријум… Много је састојака које ово воће садржи, а сви заједно благотворно делују на људски организам.
Постоје записи који потврђују да су још у давној прошлости плодови рибизле коришћени за лечење неких болести. И данас су многе студије потврдиле да конзумирање рибизле зауставља раст штетних бактерија. Сматра се даово воће спречава болести крвних судова. И напитак од свеже цеђених плодова помаже у случају крварења из десни и проширених вена и позитивно утиче на повећање концентрације и памћење. С обзиром на то да су богате влакнима, рибизле регулишу и активност црева. Ниво калијума у плодовима спречава хипертензију и снижава крвни притисак, а поред тога је важан и за здравље бубрега. Ако редовно једете рибизле, можете успорити старење – тврде стручњаци.
Поред плодова, у медицини се користе листови и пупољци рибизле. Чајеви од листа су погодни за лечење реуматизма, разних инфективних обољења и упале плућа. Изгњечене бобице у спољашњој примени користе се за облоге у случају повреда, посекотина и опекотина. Рибизле су веома популарне као додатак јелима, те се од њих праве укусни преливи за јела од дивљачи, џемови и освежавајући напици. Права посластица је и воћни јогурт.
Не трпи пролећни мраз и летњу сушу
Рибизла је воћна врста скромних захтева. Сматра се биљком брдских и планинских подручја и успешно се може гајити на надморској висини од 400 до 1.000 метара. Сврстава се међу биљке најотпорније на зимске мразеве, док је врло осетљива на пролећне мразеве, нарочито у топлијим, јужним рејонима, где цвета међу првим воћкама. Због тога стручњаци саветују да се приликом избора положаја за подизање засада избегну они на којима се често јављају рани пролећни мразеви, зато што рано цвета и подложна је оштећењима. То су најчешће уске котлине и положаји где је слаба циркулација ваздуха. Не треба занемарити ни значај воде, за којом ова врста има велике потребе. За успешно гајење неоходно је најмање 800 милиметара падавина годишње, од чега 50 одсто у току вегетације. Не подноси сушу. У сушном периоду плодови заостају у порасту, опадају, слабијег су квалитета, а цела биљка вене и на крају се суши.
Успева на различитим типовима земљишта, а најбоље на дубоким, средње тешким, плодним, умерено влажним, добро дренираним и слабо киселим. Избегавају се она која су сувише лака, песковита, алкална, тешка, збијена, иловичаста и земљишта са екстремно киселом реакцијом. Земљиште треба да је богато хумусом и биогеним елементима, нарочито калијумом и фосфором.
Садни материјал треба да потиче из регистрованог матичног засада који је под контролом стручних служби. Ово је значајно пре свега због вируса реверзије црне рибизле, који изазива неродност ове воћне врсте. Стога су и напори оплемењивача усмерени да се створе нове сорте, које ће бити отпорне или толерантне на овај вирус, или отпорне на грињу црне рибизле која преноси вирус са заражених на здраве биљке.
Сок без кувања
Сок од црне рибизле је укусан и освежавајући напитак, поготово у летњим месецима. По једном старом рецепту лако и једноставно се може припремити без кувања. Потребни састојци су килограм црних рибизли, килограм шећера, кашика лимунтуса, 7,5 децилитара воде.
Рибизле се очисте од петељки и добро оперу. Потом се изгњече да би пустиле своју течност. Маса се поспе лимунтусом и добро измеша, а затим посуда поклопи и остави да одстоји 24 сата.
Сутрадан треба додати воду и шећер и поново све добро промешати. Након тога, садржај се процеди кроз газу и сипа у стаклене боце, које се добро затворе и чувају у фрижидеру. Они који желе да сок пију дуже време, могу додати и мало конзерванса.
С. Малиновић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
