Село Добрица у општини Алибунар некада је било познато по производњи свиња, али сад их само још неколико домаћинстава узгаја.
У селу је пре две деценије свако друго домаћинство узгајало беле мангулице и било их је више од 600. Један од ретких који се још бави овим послом је Јанош Шош, који има 30 крмача и 25 прасића. Храни их травом и детелином и њихово месо је квалитетно и здраво, али трошкови су већи од зараде.
Цена прасића од мангулице је 400 динара по килограму и већа је него ранијих година, али мештани Добрице немају коме да их продају.
Накупци их уцењују, а нема фабрика попут Баната из Банатског Kарловца које би их откупиле.
„Да има откупна кланица у близини, негде где да предамо свиње сигурно би овде свака кућа као некад имала по 30 до 40 комада. Kо сме сад да се усуди да тови, коме да продаш. Не можеш једну свињу, а не 10. А свиња једе сваки дан и кад пређе 110-120 килограма иде у другу класу, а кад дође до 150 неће је нико, а стално једе све више“, прича Златоје Kрстин, узгајивач свиња.
У селу имају и недовољно пашњака, јер се државно земљиште продаје и мештани све теже обезбеђују храну не само за свиње и прасиће, већ и за краве и коње које уместо на ливадама током читаве године чувају у шталама.
Извор: РТС
Фото: Wikimedia
