Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Март крајњи рок за зимску резидбу воћа

Март крајњи рок за зимску резидбу воћа

719

Воћарима је остало нешто више од месец дана да обаве  зимску, или основну резидбу.

– Ова мера изводи се у периоду зимског мировања, од новембра до марта месеца. Резидбу коштичавих воћних врста потребно је спровести крајем фебруара и марта месеца. Грешке у резидби резултат су непознавања биолошких карактериситка појединих воћних врста, указује дипломирани инжењер воћарства  Магдалена Тодоровић из ПССС Куршумлија

Према њеним речима циљ резидбе је да се обезбеди добар вегетативни пораст, рана и редовна родност и добар квалитет плода.

Код резидбае јабучастих врста воћака правило  је да најниже гране у круни буду најдуже, а да се даље идући према врху, њихова дужина постепено смањује тако да круна има купаст облик.

– Постоје разлике у родним гранчицама, односно у грађи и положају генеративних пупољака на њима. Код јабучастих врста воћака генеративни пупољак се образују на врховима родних гранчица, док су вегетативни пупољци распоређени бочно на гранчицама. Оне могу бити кратке (наборите и круте родне гранчице) и дуге (вите родне гранчице). У савременим засадима јабуке и крушке густог склопа мора се вршити редовна замена старог родног дрвета са младим родним дрветом – објашњава саветница, по чијим речима се мора водити рачуна о бочним гранама које на себи носе старо родно дрво.

– Бочне гране које на себи носе старо родно дрво се не смеју уклањати до основе, већ се уклањају косим резом на „чеп“, како би из њих избили нови младари (за замену), на којима ће се временом формирати родни пупољци. Такође и сви бујни леторасти који расту под оштрим углом се уклањају косим резом на „чеп“, како би из њих избили нови младари који ће бити мање бујни и имати отворен угао раста – осим ове резидбе мора се извршити и изолација проводнице.

– Поред тога, обавезно се мора извршити и изолација проводнице, уклањањем конкурентних летораста, чиме се подстиче њено боље обрастање полускелетним гранама – саветује наша саговорница и подсећа да код резидбе  коштичавих врста воћака родне гранчице на врху имају вегетативни пупољак који омогућава пораст у дужину, док су бочни пупољци углавном цветни или у комбинацији са вегетативним.

– Оне могу бити кратке (мајски букетићи, трнолоки израштаји и кратке родне гранчице) и дуге (мешовите родне гранчице, превремене, слабасте и дуге родне гранчице). Да је резиба воћака комплексан посао, који захтева добро познавање физиономије воћака, указују детаљи резибе, на које посебно треба обратити пажњу. Код резидбе коштичавих врста воћака, посебну пажњу треба обратити на доминантан тип родних гранчица који је заступљен код појединих врста и сорти воћака – тако је, на пример, шљива воћка која по речима стручњака има три групе сорти.

– Тако се код шљиве могу издвојити три групе сорти. Прву групу чине сорте које углавном рађају на јаким и дугим једногодишњим гранчицама и оне се јаче орезују. Другу групу чине сорте које претежно рађају на кратким родним гранчицама. Трећу групу чине сорте које стварају затворене и густе круне. Резидба ових сорти се углавном своди на проређивање круне како би се постигла боља осветљеност – нешто мало другачија је резидба брескве.

– Код брескве се тежи да се резидбом остави потребан број мешовитих родних гранчица (дужине од 20 до 50 цм) правилно распоређених у свим деловима круне, јер се на њима образују најкрупнији и најквалитетнији плодови. Остале гранчице се уклањају до основе. Резидба трешње и вишње се састоји у прекраћивању грана и проређивању сувишних грана и летораста – рекла је за Добро јутро инжењер воћарства  Магдалена Тодоровић из ПССС Куршумлија.

Пише: Д. Алихоџић

Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.

Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.

Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.