Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Maslačak je prva prolećna lekovita salata

Maslačak je prva prolećna lekovita salata

958
Dandelion Flowers in Meadow, very shallow DOF. Captured with 1969 Pentacon Lens 135/2,8

Piše: Biljana Nenković

Maslačak je prva prolećna salata i prva presna vitaminska hrana, veoma potrebna organizmu posle dugotrajne zimske ishrane. Ova šumska i livadska hrana nam je nadohvat ruke i, što je najzanimljivije, potpuno je besplatna. Veoma je cenjena u alternativnoj medicini. Iako je maslačak za mnoge običan, dosadan korov, postoje i oni koji ga smatraju lekom i ne propuštaju priliku da obogate svoje obroke ovom biljkom, pa i da je sačuvaju za zimu.

Lekovita svojstva maslačka znali su još stari Grci i koristili su ga da umire stomačne bolove, dok su u srednjem veku cedili mlečnu tečnost iz stabljike i spravljali je za lečenje očiju. U zvaničnoj farmakologiji maslačak se koristi i bere dok cveta, od marta do maja. Kod maslačka su lekoviti i cvet, i listovi, i koren, i stabljika. Potrebno je znati kada se koji delovi biljke skupljaju. Listovi se beru pre cvetanja, koren se vadi u proleće i u jesen, a stabljika se koristi u periodu cvetanja.

Dragoceno gorko mleko

Ljubiša Simović, poznavalac samoniklog bilja iz Gornjeg Milanovca navodi da, kada se koren vadi iz zemlje, nije poželjno da se iseče, jer će ostati bez sokova.

– Izvađeno korenje treba da je celo i da se suši dva-tri dana na suncu. Koren maslačka povećava apetit i pomaže varenju. Svi delovi biljke su gorki i imaju mnogo belog mlečnog soka. Taj mlečni sok je najviše gorak, ali u njemu ima i najviše lekovitih sastojaka. Lekovit je, jer obiluje pelinom, cinkom, flavonoidima, B vitaminom, sterolom, taninima, kalijumom. Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima kao čaj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata, koja je idealna za takozvani šumski ručak – kaže Ljubiša Simović.

Maslačak pojačava lučenje žuči, deluje kao diuretik, jača rad bubrega, čisti krv, pomaže kod lečenja gihta. Čaj od maslačka pomaže dijabetičarima, u lečenju malokrvnosti i neredovnih menstruacija. Raste na livadama, travnjacima, napuštenim njivama, oko puteva i naselja.

Bogat hemijski sastav

Osušen koren nema miris, a ukus mu je sladunjavo-gorak. Nadzemni deo biljke sakuplja se za vreme cvetanja tokom čitave godine. Cvetovi i listovi se, za razliku od korena, suše u hladovini gde ima strujanja vazduha.

– Danas se kao lek sve više koristi i cvet. On se upotrebljava za pripremu sirupa kojim se prehranjuju pčele ili za ljudski upotrebu – dodaje Ljubiša Simović.

Maslačak ima bogat hemijski sastav. Gorke materije u maslačku su heterozidi, taraksacin i taraksacerin, čija se najveća koncentracija nalazi u mlečnom soku. Inulin je nagomilan u korenu biljke, naročito u jesen, a ova materija je fruktuozna, te se često koristi kao antidijabetik. Maslačak je i pravi rudnik kalijuma, natrijuma i magnezijuma, a u manjoj količini sadrži i ostale minerale. Obiluje vitaminima A, B i C. Zahvaljujući svojoj lekovitosti koristi se kao pomoćno sredstvo kod insuficijencije jetre, hepatitisa, kod bolova čiji je uzrok pokretanje žučnog kamena, povišenog holesterola, hemoroida, zatvora, izbacivanja viška vode iz organizma.

Koristi se za jačanje oslabljenih organa za varenje i za poboljšanje opšteg zdravlja jetre i žučnih puteva. A kao gorki tonik u narodnoj medicini se od davnina koristi za prolećno čišćenje krvi. Svež maslačak u rano proleće uzima se protiv bolova u žuči i jetri. Poslednjih godina se sve više govori u blagotvornom dejstvu maslačka u preventivi protiv kancerogenih oboljenja

Čaj od maslačka

Čaj od maslačka deluje kao diuretik, jer pomaže izbacivanju viška vode iz organizma. Pomešati po kašičicu osušenih listova, cvetova i sitno seckanog korena i preliti šoljom vrele vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 20 minuta. Pije se dve do tri šoljice čaja dnevno.

Sveži sok za stomak

Sok od svežeg maslačka upotrebljava se za ublažavanje stomačnih tegoba. Sok može da se napravi i kombinacijom listova i korena koji se iscede. Dve kašičice tako dobijenog soka sipati u čašu mleka, zasladiti medom i piti ujutro na prazan želudac tri nedelje.

Sirup s medom i limunom

Dve šoljice cvetova maslačka prokuvati u dva litra vode, procediti, dodati kilogram meda i sok od dva limuna. Smesu kuvati na tihoj vatri uz neprestano mešanje dok ne postane sirupasta. Sirup sipati u flašu. Uzimati dva-tri puta dnevno po jednu kašiku.

Vino od maslačka

Pripremiti 6 litara vode, 20 šolja svežih cvetova maslačka, 2 i 1/2 kilograma šećera, 2 limuna, 2 pomorandže, 20 grama kvasca i malo grožđa. Cvetove preliti vrelom vodom, poklopiti i ostaviti da odstoje 24 sata. Ocediti i dodati sok i koru limuna i pomorandže, a zatim i šećer. Kuvati 10 minuta, procediti, ohladiti i umešati izmrvljeni kvasac.

Ostaviti u loncu dok se ne pojave mehurići, sipati u flaše i zatvoriti zatvaračima od mekog belog papira. Pričekati nekoliko nedelja da fermentacija prestane. U svaku flašu staviti malo grožđa i zatvoriti klasičnim zatvaračem. Vino može da se pije nakon šest meseci.

Ulje za negu i bolove

Dve trećine tegle napuniti cvetovima maslačka. Preliti hladno ceđenim uljem po želji (badem, kajsija, makadam, maslina, susam ili ulje semenki grožđa) do vrha, tako da cvetovi budu potpuno potopljeni. Promešati smesu da izađu mehurići vazduha i staviti gazu na vrh i povezati gumicom. Ostaviti teglu na toplom mestu dve nedelje dok cvetovi ne postanu smeđi. Nakon toga procediti ulje u sterilisanu tamnu bocu. Čuvati ulje na hladnom i tamnom mestu. Dobro ga je imati u kući, jer ima snažno opuštajuće i analgetsko dejstvo. Cvetovi maslačka sadrže lecitin, koji pomaže kod bolesti kao što je psorijaza, neguje i hidrira kožu, leči akne i usporava starenje.