У званичној фармакологији маслачак се користи и бере док цвета – од марта до маја, листови се беру пре цветања, корен се вади у пролеће и у јесен, а стабљика се користи у периоду цветања.
Маслачак појачава лучење жучи, делује као диуретик, јача рад бубрега, чисти крв, помаже код лечења гихта, благотворан је код дијабетеса, малокрвности…
Маслачак је прва пролећна салата и прва пресна витаминска храна, веома потребна организму после дуготрајне зимске исхране. Ова шумска и ливадска храна нам је надохват руке и, што је најзанимљивије, потпуно је бесплатна. Веома је цењена у алтернативној медицини. Иако је маслачак за многе обичан, досадан коров, постоје и они који га сматрају леком и не пропуштају прилику да обогате своје оброке овом биљком, па и да је сачувају за зиму.
Лековита својства маслачка знали су још стари Грци и користили су га да умире стомачне болове, док су у средњем веку цедили млечну течност из стабљике и справљали је за лечење очију. У званичној фармакологији маслачак се користи и бере док цвета, од марта до маја. Код маслачка су лековити и цвет, и листови, и корен, и стабљика. Потребно је знати када се који делови биљке скупљају. Листови се беру пре цветања, корен се вади у пролеће и у јесен, а стабљика се користи у периоду цветања.
Драгоцено горко млеко
Љубиша Симовић, познавалац самониклог биља из Горњег Милановца наводи да, када се корен вади из земље, није пожељно да се исече, јер ће остати без сокова.
– Извађено корење треба да је цело и да се суши два-три дана на сунцу. Корен маслачка повећава апетит и помаже варењу. Сви делови биљке су горки и имају много белог млечног сока. Тај млечни сок је највише горак, али у њему има и највише лековитих састојака. Лековит је, јер обилује пелином, цинком, флавоноидима, Б витамином, стеролом, танинима, калијумом. Листови су пуни витамина Ц и гвожђа. У терапији се користи у разним облицима као чај, сок, сируп, а од листова може да се направи веома укусна и лековита салата, која је идеална за такозвани шумски ручак – каже Љубиша Симовић.
Маслачак појачава лучење жучи, делује као диуретик, јача рад бубрега, чисти крв, помаже код лечења гихта. Чај од маслачка помаже дијабетичарима, у лечењу малокрвности и нередовних менструација. Расте на ливадама, травњацима, напуштеним њивама, око путева и насеља.
Богат хемијски састав
Осушен корен нема мирис, а укус му је сладуњаво-горак. Надземни део биљке сакупља се за време цветања током читаве године. Цветови и листови се, за разлику од корена, суше у хладовини где има струјања ваздуха.
– Данас се као лек све више користи и цвет. Он се употребљава за припрему сирупа којим се прехрањују пчеле или за људски употребу – додаје Љубиша Симовић.
Маслачак има богат хемијски састав. Горке материје у маслачку су хетерозиди, тараксацин и тараксацерин, чија се највећа концентрација налази у млечном соку. Инулин је нагомилан у корену биљке, нарочито у јесен, а ова материја је фруктуозна, те се често користи као антидијабетик. Маслачак је и прави рудник калијума, натријума и магнезијума, а у мањој количини садржи и остале минерале. Обилује витаминима А, Б и Ц. Захваљујући својој лековитости користи се као помоћно средство код инсуфицијенције јетре, хепатитиса, код болова чији је узрок покретање жучног камена, повишеног холестерола, хемороида, затвора, избацивања вишка воде из организма.
Користи се за јачање ослабљених органа за варење и за побољшање општег здравља јетре и жучних путева. А као горки тоник у народној медицини се од давнина користи за пролећно чишћење крви. Свеж маслачак у рано пролеће узима се против болова у жучи и јетри. Последњих година се све више говори у благотворном дејству маслачка у превентиви против канцерогених обољења.
Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић
