Оплемењивачи широм света више од 100 година неуморно раде на реализацији идеје КВАЛИТЕТ + ОТПОРНОСТ сорти винове лозе на биотичке и абиотичке факторе стреса, имајући у виду основне принципе одрживе пољопривреде.
До сада су детерминисани генетички извори отпорности на најважније гљивичне болести винове лозе у оквиру већег броја северноамеричких врста рода Vitis и потврђена је могућност оптималног комбиновања отпорности и доброг квалитета. Створен је велики број нових винских и стоних сорти винове лозе (тзв. интерспециес хибрида), отпорних или толерантних на најважније патогене, са квалитетом на нивоу најбољих винифера сорти.
Ове сорте су погодне за производњу грожђа уз редуковану хемијску заштиту или без ње. Посебно су интересантне за гајење на малим површинама у оквиру органске производње грожђа и вина.
У Сремским Карловцима, на oгледном добру новосадског Пољопривредног факултета, низ година се испитује велики број интродукованих интерспециес сорти у условима без икакве хемијске заштите због разраде модела органске производње грожђа и вина код нас. У последње три деценије на овом огледном добру је створен већи број нових интерспециес винских и стоних сорти које се уклапају у концепт органске производње грожђа и вина .
Новостворене домаће међуврсне сорте
„Ласта“ је призната 1991. Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Ово је бела стона сорта умерене бујности, са нешто већим бројем заперака. Захтева формирање уредног, пљоснатог шпалира, чиме се поспешује оплодња, олакшава заштита и омогућава боље сазревање грожђа. Средином септембра чокоте красе растресити гроздови са крупним, хрскавим, овалним, жутозеленим бобицама, финог, благо мускатног укуса. Грожђе не трули и може се чувати на чокоту све до првих мразева. Добро се транспортује.
Ово је сорта отпорна на пламењачу и сиву трулеж грожђа, а осетљива на пепелницу. Препоручује се за гајење на окућници и мањим површинама. У органској производњи стоног грожђа обавезна је заштита сумпором против пепелнице.
„Кармен“ је стона сорта настала укрштањем „кардинала“ и „молдове“. Аутори су П. Циндрић и Н. Кораћ. Призната је 2003. године. Од „кардинала“ је наследила врло рано сазревање (средина августа). По родности, изгледу грозда и бобице и укусу врло је слична „молдови“. Има средње крупне растресите гроздове, крупне издужене бобице тамноплаве боје, неутралног укуса. Изузетне је родности и даје велики проценат тржишно вредног стоног грожђа. Средње је отпорна на пепелницу и ботритис, а осетљива на пламењачу. Може се препоручити не само за гајење на окућници, већ и као комерцијална стона сорта, на већим површинама уз редуковану заштиту против гљивичних болести, применом бакарних препарата, сумпора или органских раствора.
„Петра“ је бела винска сорта, призната 1991. Аутори су П. Циндрић и В. Ковач. Сазрева приближно у време када и „траминац“, али га надмашује по приносу. Неких година се слабије оплоди. Накупља више од 20 одсто шећера. Превазилази „рајнски ризлинг“ по отпорности на мразеве. Толерантна је на пламењачу и сиву трулеж грожђа, али осетљива на пепелницу. Вино има врло изражену, фину мускатну арому. Погодна је за производњу природних, полуслатких, ароматичних вина. Ракија од грожђа „петре“ такође има изражену арому.
„Петка“ је бела винска сорта. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач, М. Медић. Призната је 2001. године. Бујна је сорта велике родности. Редовно накупља више вод 20 одсто шећера у шири, уз умерен садржај киселина. Даје хармонична, квалитетна бела вина. Отпорна је на сиву трулеж грожђа, изузетно толерантна на пламањачу и пепелницу. Може се успешно гајити без икакве заштите против гљивичних болести или уз редуковану заштиту у годинама повољним за развој патогена.
„Рубинка“ је настала из исте комбинације укрштања као и „петка“. Аутори су П. Циндрић, Н. Кораћ и В. Ковач. Призната је 2002. године. Сорта је умерене бујности, средње али редовне родности. Формира редак, уредан шпалир. Добро накупља шећер и даје висококвалитетна, хармонична вина. Грожђе сазрева нешто пре „ризлинга италијанског“. Отпорнија је на зимске мразеве од „ризлинга италијанског“. Одликује се отпорношћу на сиву трулеж грожђа и високом толеранцијом на пламењачу и пепелницу, па се може гајити уз врло редуковану заштиту, а у неким годинама и без ње. Погодна је за органску производњу вина.
Проф. др Нада Кораћ
