Значај медоносне пчеле у воћарској производњи је немерљив. Од свих врста инсеката, медоносној пчели (Apis mellifera L.) припада најважнија улога у опрашивању пољопривредних култура. Пчела учествује у полинацији са 80-85 одсто, док на све остале посреднике у опрашивању (бумбаре, солитарне пчеле, лептире итд.) отпада свега 15-20%. Распрострањеност медоносне пчеле у природи је велика. Раширена је од северне Европе, преко Средњег Истока, све до Афричког континента. Европски колонисти су почетком 17. века активно започели ширење ареала ове врсте инсекта на остатак света. Временом, медоносна пчела се показала као високо прилагодљива на шири опсег климатских услова.
Научно је доказано да овај инсект обезбеђује најбољу сигурност за оплодњу биљака укрштеним опрашивањем тј. смешом цветног праха. Из тог разлога у условима савремене агротехнике приликом подизања воћних плантажа посебна пажња посвећује се распореду сортимента тј. Уз главну сорту воћа сади се и одређен број пратећих сорти опрашивача. Поред добијања већих приноса воћа, плодови су лепшег изгледа, правилнијег облика, транспортабилнији, садрже више шећера, витамина, микироелемената, беланчевина, минералних материја и постижу бољу цену на тржишту.
Принос неких воћних врста са опрашивањем пчела може се повећати за чак 30-50 одсто. Та чињеница доводи до закључка да се пчеле и биљке међусобно допуњују у заједничком животу што је од великог значаја не само за произвођаче воћа него и уопште за побољшање квалитета људске исхране.
Кошнице у целом воћњаку
У циљу постизања најбољих резултата опрашивања, постављање пчелињака на парцелама врши се тако да зона лета пчела са једног покрива зону лета са другог пчелињака. За то су потребна два до три пчелиња друштва по једном хектару површине, а пчелињаци треба да су смештени на међусобној удаљености од 400-500 метара, непосредно уз парцелу. Кошнице је потребно распоредити по целом воћњаку. Најбоље је да се уносе у воћњак тек када је отворено 10-15 одсто цветова како би се пчеле оријентисале искључиво на цветове воћака а избегле цветове корова и других биљака травног покривача. Кошнице треба поставити на сунчаним и од ветра заштићеним местима. Предњу страну кошнице треба окренути према југу тако да буде изложена сунцу током читавог дана.
Активност пчела у опрашивању највише зависи од метеоролошких чинилаца. Оне најрадије излећу и посећују цветове воћака по тихом, топлом, сунчаном и ведром времену при температури од најмање 8-9 степени. При таквим условима пчеле лете на пашу удаљену чак 3-4 километра, и то 12-15 пута дневно. По лошем времену, ветру, киши, ниској температури, пчеле лете од кошнице свега 200-300
Смањен број колонија
Међутим, податак да је у Европи у последњих 30 година број опрашивача смањен за три чртвртине, јасно говори о масовном губитку пчелињих колонија због неконтролисане употребе пестицида. Пошто су хемијска средства неминовност у савременој пољопривредној производњи, неопходно је предузети све мере опреза да би се њихово штетно дејство смањило на најмању меру. У појединим чланицама ЕУ, забрањено је коришћење препарата на бази неоникотиноида (имидаклоприд, клотианидин, тиаметоксам и фипронил). При избору средстава за заштиту биља предност треба дати препаратима ужег спектра деловања који нису опасни за корисне организме нити за околину. У складу са принципима интегралне заштите биља, пре примене хемијских мера заштите против штетних инсеката, произвођачима се препоручују биолошке и механичке мере заштите, употреба феромонских клопки и други начини излова инсеката. У оквиру тог концепта пожељно је пратити и популацију корисних организама односно предатора.
Само добра сарадња и комуникација пчелара са произвођачима који користе пестициде, могу бити гарант успеха и могу сачувати медоносну пчелу и друге корисне инсекте. Од изузетног је значаја стална едукација пољопривредних произвођача, у смислу указивања на значај пчела, и очување целокупног биодиверзитета. На крају, сви учесници у производњи имају обавезу поштовања закона и правилника (Закон о средствима за заштиту биља, Закон о здравственој заштити биља), који прописују обавезе произвођача да правовремено обавештавају пчеларе о времену и месту прскања биљака, као и о врсти примењеног пестицида.
Пише: Маја Мартинов, мастер воћарства, ПСС Зрењанин
