Phytomyza (Napomyza) gymnostroma у Србији је откривена у околини Београда пре 30 година и од тада се проширила на целу републику, наносећи све веће штете луковичастом поврћу. Неких година уме да преполови род. У последње време наноси све веће штете црвеном луку и празилуку и у Мађарској и Словенији, где је зову минер празилука. Има две генерације годишње, пролећну и јесењу, а презимљава у стадијуму лутке у младим биљкама лука из јесење садње и у празилуку, у пољу или у трапу. То је веома ситна штеточина, одрасла мува је дуга свега два-три милиметра, сивоцрна, са жутом главом и боковима. Ларва је црволика, дуга око пет милиметра, бледожуте боје, а лутка је црвено-смеђа, нешто ситнија од ларве.
Одрасле муве почињу да лете крајем марта – почетком априла, а срећу се до краја априла, нападају биљке лука из јесење и ране пролећне садње. Хране се листовима, остављајући карактеристичне, у низу распоређене беле пеге. Женке полажу јаја у основе спољашњих листова, испод епидермиса. Ларве се хране паренхимом и, спуштајући се из основе листа у стабло и луковицу, остављају празне ходнике, тј. мине. Задржавају се само у спољним, овојним љуспама стабла и луковице, по чему се разликују од лукове и муве белог лука које продиру у средишњи део биљке. Биљке с ларвама минирајуће муве имају меко, наборано стабло, са жутим и сувим спољашњим листовима. У једној биљци може се наћи и до 20 ларви. Прелазећи из једне у другу овојну љуспу, ларве, осим ходника, за собом остављају и отворе на листовима, кроз које продиру разни патогени и убрзавају пропадање заражених биљака. Слабије нападнуте биљке се касније опораве, али дају мање главице, које се не могу дуго чувати. Због развученог периода летења одраслих мува, ларве се у биљкама налазе током априла и маја. У мају се на крајевима ходника – мина у стаблу, луковици или близу самог корена улуткавају. Током летњих месеци минирајућа мува мирује у стадијуму лутке у нападнутим биљкама или у земљишту, у које доспева отпадањем с овојних љуспи, приликом вађења зрелих луковица. Муве јесење генерације лете крајем септембра и током октобра и тада оштећују лук из јесење садње, као и биљке празилука, у којима остају до наредног пролећа. Јако нападнут празилук потпуно пропада или му је смањена тржишна вредност.
Заштита је слична као од претходне две врсте. Као прво, ваља променити парцелу на којој ће се гајити бели лук, а добре резултате даје и чупање и уништавање биљака на којима се виде симтоми напада муве. Празилук пре трапљења ваља детаљно прегледати да се не „утрапе“ и муве које ће, заштићене од ниских температура, наставити да праве штете. Бели лук који током зиме остаје у пољу може да се заштити, али не и празилук. У пролеће штите се само биљке лука које се остављају за зреле главице, никако лук који ће се користити као свеже, младо поврће. Дозволу има само препарат на бази ацетамиприда – Тонус, Епик, Моспилан, Волеј, Кестрел, Афинекс и слични, који се могу применити у време лета мува, у пролеће и јесен, у по два наврата у размаку од десет дана.
Р. Д. Ј.
