Мизуна је брзорастућа биљка пореклом из Јапана, слична слачици, и одлична зимска салата чији први листови пристижу за бербу већ месец дана након сетве.
Кинеска или пак чои салата богат је извор витамина А, К и Ц, као и калцијума, магнезијума, гвожђа и цинка.
Пише: Тања Пролић
Када се каже зелено лиснато поврће, већини људи прво на памет падну купус, спанаћ, зелена салата, блитва, кељ, а у последње време и рукола. Оно што је заједничко свим наведеним повртарским културама јесте висок садржај витамина, минерала, влакана и фолата, дакле, благотоврно деловање на здравље људи. Међутим, у зелено лиснато поврће се убрајају и две мање познате културе: мизуна салата и пак чои. Истражујемо зашто и како их гајити.
Мизуна је брзорастућа биљка чији први листови пристижу на бербу већ после месец дана. И семе јој брзо клија – потребна су му само три дана. Мизуна потиче из Јапана и припада породици купусњача. Близак је „рођак” слачици, што потврђује и њен укус – има благ, пријатно горак укус сенфа који постаје све интензивнији како одмиче сазревање биљке.
Витамин Ц из ваше саксије
Мизуна се на отвореном производи директном сетвом до краја октобра, а од септембра до марта је можете посејати у затвореном простору. Успева на различитим типовима земљишта, међутим, најбоље је определити се за иловасто, где се задржава вода јер је приликом узгоја мизуна салате важно водити рачуна о томе да се земљиште не исуши. Сеје се на размак 20 x 30 центиметара. Уколико је претходна култура била ђубрена, није потребно поновно ђубрење тла пре сетве мизуна салате. Можете је гајити и у свом дому, у саксији, на осунчаном прозорском окну, биће вам одлична зимска салата, чији ће вам листови и током хладних месеци бити на дохват руке. Уколико је гајите у башти, мизуна салата може бити међуусев са другим повртарским културама које су високе. Најзначајнија штеточина мизуна салате је бувач, која велике главобоље изазива и произвођачима руколе, а штету изазивају и пужеви.
На отвореном се бере до првих мразева. Њено светлозелено, уско, пеперјасто лишће које гради чврсту розету може се брати појединачно са већих биљака или резати сакупљено у главице. Назубљено лишће мизуна салате врло подсећа на руколу, међутим, листови су јој више урезани.
Највише се употребљава као део салата, у свежем стању или се кратко термички обрађује кувањем. Састојак је пасти, супа, чорби… Богата је витамином Ц, те је одлична за хладне зимске месеце, када нам је потребно подизање имунитета. Поред тога што је укусна и здрава, одличан је декор у башти.
Пак чои воли полусенку
Још једна врста зеленог лиснатог поврћа која потиче с азијског континента. Карактеришу га јаке, беле дршке и широки, чврсти, тамнозелени листови. Пак чои се може производити из семена, директном сетвом у башти или у затвореном док не дође време за пресађивање. Размак између биљака приликом сетве треба да износи 20 до 30 центиметара.
Воли растресито тло богато хумусом, а потребно га је прихрањивати као и остале купусњаче. Како бисте спречили купусну килу, посејте га уз зелену салату. Редовно отклањајте коров који „краде” хранљиве материје из земљишта науштрб биљака пак чоија. Како није љубитељ директне сунчеве светлости, нека место на које ћете посејати пак чои буде у полусенци. Практикујте чешће заливање у мањим количинама – пак чои има плитак корен те изискује доста влаге.
Семе пак чоија величине је семена спанаћа. Клија за 7 до 10 дана. Као и код осталих купусњача, можете имати две бербе годишње. Ако желите да га имате на својој трпези током зиме, потребно је да га посејете у августу, а расадите половином септембра. Ако не желите да га производите директном сетвом већ правите расад, потребно је да у мање саксије или врећице за расад посејете 5 семенки по саксији и одмах залијете земљу. Када новонастала биљка достигне 4 центиметра и развије прва два листа, време је за пресађивање на стално место. Пак чои толерише температуре до -5 степени.
До зрелости биљака кинеске салате, тј. пак чоија, потребно је око 50 дана. Бере се када достигне 12 до 18 центиметара. Богат је извор витамина А, К и Ц, као и калцијумом, магнезијумом, гвожђем и цинком. Користи се у свежем стању као салата, а може бити и термички обрађен.
