Vodnjika je energetsko piće gorštaka, čudesne snage. Jača imunitet i smatra se lekom bez premca u vreme jakih prehlada i gripa. Pravi se od šumskih plodova iz netaknute prirode. Pili su ga još stari Sloveni, a danas se pravi jedino u planinskim delovima zapadne Srbije. U ostalim krajevima veoma retko, ili se za nju uopšte ne zna.
Piše: Željko Dulanović
Zbog njenih sastojaka, za vodnjiku kažu da je prava vitaminska bomba i u vrletima Zlatara, Zlatibora, Jadovnika i drugih starovlaških planina odvajkada se pravila u malim količinama, za sopstvene potrebe. Retko „na veliko“, sve dok Predrag Simić (29) s obronaka Tare od vodnjike nije napravio biznis jedinstven u Srbiji. Nakon što je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu odbranio master rad na agroekonomskom smeru, vratio se u rodnu Biosku kod Užica i posvetio proizvodnji pića koje polako pada u zaborav.
Zdravi plodovi netaknute prirode
– Prema rečima moga dede Ostoje, njegov deda, a moj navrdeda Ilija, pre Prvog svetskog rata prodavao je svoju vodnjiku na pijaci, pa sam rešio da nastavim tamo gde je on stao, ali malo ozbiljnije. Vodnjiku sam pre dve godine zvanično brendirao i od tada je pod prepoznatljivom etiketom prodajem u staklenim flašama od jednog litra. Proizvodnja je još uvek mala, pa je nema u prodavnicama i marketima. Zato zainteresovanima šaljem brzom poštom, a jednom do dva puta mesečno organizujemo i direktnu dostavu na teritoriji Beograda i Novog Sada, gde je i najviše kupaca – izjavljuje za „Dobro jutro“ Predrag Simić.
On za sebe u šali kaže da je najveći proizvođač vodnjike na svetu, što i nije daleko od istine. Prve godine, kada je počinjao, proizveo je 820 litara lekovitog napitka, a prošle gotovo četiri puta više, i ne namerava da tu stane. Potražnja je sve veća, pa je Predrag u posao uključio gotovo celu porodicu – oca, majku, sestru, obe babe… Kaže, svako ima svoje zaduženje. Jedni flaširaju napitak, drugi lepe etikete, treći vrše dostavu porudžbina na kućne adrese…
– A s prvim jesenjim danima svi odlazimo u šumu, jer nam za sadašnju proizvodnju treba skoro 1.500 kilograma samoniklih šumskih plodova i divljeg voća, a nabrati toliko količinu nije ni jednostavno ni lako. Bere se obično u periodu od kraja septembra do kraja oktobra. I tih mesec dana nemamo radnog vremena, u šumi smo od ranog jutra do zalaska sunca. Sve što se ubere potom se očisti od grančica i lišća, i još jednom prebere, jer u vodnjiku idu samo zdravi i zreli plodovi iz netaknute prirode – kaže Simić.
U vodnjiku se stavljaju divlje kruške i jabuke divljake, trnjina, glog, šipurak i drenjak, kao i bobice kleke koje ovom napitku daju specifičan ukus. Recept je jednostavan, ko hoće da spremi u kućnim uslovima. Šumsko voće i plodovi stave se u bure ili kacu, nalije se čista izvorska voda i ostavi da ostoji 45 dana, a nekada i duže. Kada malo ogrezne, vodnjika je spremna za piće.
– Najviše stavljamo divlje jabuke i divlje kruške, jer one daju napitku rezak, osvežavajući ukus. Vodnjiku ne pasterizujemo, da ne bi izgubila vitamine i minerale, niti u nju dodajemo šećer, konzervanse i ekstrate. Da je to sto posto prirodni napitak, prepoznali su i kupci. Najviše me raduje kada pozovu i kažu da ništa slično do sada nisu probali i da vodnjika deluje okrepljujuće na organizam – kaže Predrag.
Simići su na svom imanju izgradili mini-pogon kapaciteta 3.000 litara i znatno unapredili proces proizvodnje, poštujući pritom iskustvo predaka koji su kace i burad s vodnjikom zimi obično čuvali u podrumu kuće, izolovanom od hladnoće i mraza. Kod Simića vodnjika se pravi u strogo kontrolisanim uslovima, a svaki korak jasno je definisan, kako bi imala pun ukus i miris.
Litar 450 dinara
– Tokom fermentacije vodnjika „leži“ u inoks fermentorima, na propisanoj temperaturi u prostoriji. Precizno je definisano i u kojoj količini se stavlja koje voće, kao i kada se i kako vodnjika flašira, kako se skladišti i čuva. Redovno radimo i fizičko-hemijske analize, kako bismo održali konstantan kvalitet tokom cele godine, a ništa ovo ne bih mogao bez velike pomoći mog druga Dušana Radonjića, koji je po struci tehnolog konzervisanja i vrenja – kaže Predrag.
Mada je kupaca svakim danom sve više i može da se zaradi, proizvodnja vodnjike Simićima je još uvek samo dodatni izvor prihoda. Osim što proizvode ovaj napitak, na svom porodičnom imanju seju krompir i drugo povrće, imaju i plastenik za sopstvene potrebe, a gaje i svinje, ovce i kokoši, kao i većina drugih gazdinstava u ovom kraju. Najviše su ponosni na voćnjak sa 650 stabala stare sorte šljive trnovače, od koje prave rakiju.
– Litar vodnjike je 450 dinara, ali od njene proizvodnje još uvek ne može da se živi. Tek smo na početku, pa svaki dinar koji zaradimo ulažemo u razvoj samog brenda i opremu, kako bismo unapredili i povećali proizvodnju. Napredujemo iz dana u dan, sa svakom novom isporukom. Ovo je posao koji sam sanjao i ništa mi nije teško. Cilj mi je da vodnjika kao tradicionalni proizvod postane deo turističke ponude užičkog kraja, poznatog po komplet lepinji i pršuti. Ima sve uslove za to, jer se vodnjika, s nesvakidašnjim ukusom, nigde drugde ne može probati, osim ovde kod nas – kaže Predrag Simić.
Stigla i u Meksiko
Vodnjika iz Bioske pije se i širom Evrope, a stigla je i na američki kontinent, zahvaljujući našim ljudima koji ovde kupe litru-dve, i ponesu kući, da u belom svetu uživaju u ukusima zavičaja.
– Znam sigurno da je naša vodnjika stigla do Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Moldavije. Pije se i u SAD, kao i u Moreliju i Gvadalahari u Meksiku – kaže Simić. – Vodnjiku šaljemo brzom poštom u celu Srbiju, a potrudićemo se i da se što pre nađe na rafovima prodavnica zdrave hrane. Za sada nas ljudi nalaze na Instagram profilu „Kraljica imuniteta“ i Fejsbuk profilu „Vodnjika PG Simic“.
Zimi za imunitet, leti za osveženje
Deo šumskih plodova i divljeg voća koje mu treba za vodnjiku, Predrag Simić otkupi od komšija. Ono što ne iskoristi u jesen, u prvoj turi, ostavi u hladnjaču za kasnije, kako bi vodnjiku mogao da proizvodi cele godine.
– Po tradiciji, vodnjika se pije zimi za jačanje imuniteta, ali blagotvorno deluje i leti. Okrepljuje i osvežava tokom vrelih dana bolje nego bilo koji sok ili osvežavajuće piće – kaže Predrag.
U planinskim selima jugozapadne Srbije kažu: ko pije vodnjiku, biće zdrav k’o dren. Šipurak je bogat vitaminom K i ima više vitamina C nego limun. Kleka dobro dođe za varenje, lečenje prehlade i astme. Gloginje su dobre za srce i imaju antidepresivno dejstvo. Trnjina prija želucu i suzbija kašalj, dok su drenjine dobre za krvnu sliku.
