Насловна АРХИВА МЛЕЧ: Најважнији производ пчела

МЛЕЧ: Најважнији производ пчела

Неопходне су младе матице, квалитетне матичне основе и јака друштва у предројевном стању

486
Фото: Pixabay

Све је више пчелара у нашој земљи који поред меда производе и друге пчелиње продукте и постижу добар приход. То су цветни прах, матични млеч и прополис. Млеч је најважнији пчелињи производ. Садржи протеине, есенцијалне масне киселине, микроелементе, витамине, ферменте… Богат је гама-глобулином, који испољава заштитну улогу у организму. Делује као антиоксиданс, има антивирусна, антимикотична, антибактеријска и антисептичка својства. Овај “концентрат”, којим пчеле хране будућу матицу, има све већу примену у фармакологији, козметици и исхрани, па је веома тражен и скуп. Килограм матичног млеча на тржишту достиже цену од око 450 евра. Овај скупоцени лековити производ успешно сакупља Милош Милојковић, који има више од 250 АЖ и ЛР кошница. Помажу му супруга Мира, син Ратко и ћерка Раница с породицама. Млеч ваде из стотинак јаких друштава у околини Крепољина.

Неопходно је, пре свега, изабрати одговарајуће место за постављање стационарног пчелињака, на надморској висини од око 250 метара. Није добро да буде превисоко, јер је хладно, а ако је ниже – сувише је влажно и сеновито.
Милојковић је поставио пчелињак на средишњем делу брда, недалеко од Крепољина. Обавезно има младе матице, квалитетне матичне основе и јака друштва у предројевном расположењу. У заједницама не сме бити варое, ноземозе и других болести пчела и легла.

Занимљиво је сазнање овог пчелара да у производњи млеча треба избегавати богате паше, које дају обиље нектара. Тада се пчеле исцрпљују сакупљањем меда, блокирају матицу и друштва слабе. А у таквим условима није добра производња матичног млеча. За производњу млеча заједнице се морају посебно припремити – каже Милош Милојковић.

-На десетак хиљада пчела у кошници треба да има најмање килограм и по хране. Пчеле се морају подстицати на израду сатних основа. Неопходно је да буду изузетно јаке, а медиште одвојено ханемановом решетком. Производња почиње кад матица у плодишту залеже најмање осам рамова. Тада се у медиште преносе четири рама с леглом. У средину између четири рама (два и два са стране) поставља се рам с летвицама за производњу млеча.

Основ матичњака је пластична чаура. Наш саговорник на једној летвици залије по петнаестак чаура, у које дрвеним штапићем пресађује легло радилица старо до шест сати, никако старије. Пчеле после три дана, ако прихвате ларве, граде матичњаке. Из полузатворених матичњака, старих само три дана, вађење млеча је ствар рутине. Прво се одстране ларве, а затим дрвеном кашичицом вади млеч, ставља у тамну теглицу и одлаже у фрижидер. У празне матичњаке одмах се пресађују нове радиличке ларве, не старије од неколико сати.

Овај поступак одвија се у циклусима од три дана. Према Милојковићевом искуству, у једној кошници у току сезоне може се произвести 100-150 грама матичног млеча. Сезона вађења траје од маја до августа. Не прекида се ни због лошег времена, јер су кошнице у павиљону. Протекле године Милојковићи су сакупили више од 15 килограма овог драгоценог производа. По томе су међу првима у нашој земљи и окружењу. Посао није тежак, кажу, али све треба урадити на време и придржавати се правила.

Матични млеч одлаже се у тамне теглице запремине 100-150 грама. Унутрашњост поклопца треба премазати танким слојем врућег воска. На тегли се уписују подаци о произвођачу, времену добијања и количини. Све док се тегла допуњава матичним млечом, мора се држати у фрижидеру. Иначе, треба да се допуни у што краћем року.
Да би млеч сачувао својства, поклопац и врх тегле потапају се у раствор воска, а потом се ставља у фрижидер. До места дораде преноси се у ручном фрижидеру, али то не сме трајати дуже од једног дана.

Пошто млеч брзо губи биолошку вредност, најбоље је да се одмах конзервише посебном методом. Пажљиво у порцеланској посуди треба измешати један део свежег млеча и четири дела адсорбента (лактоза 98-99 одсто и глукоза 23 одсто).

Добро јутро број 537 – Јануар 2017.