Пише: Светлана Мујановић
Код нас је пламењача (Phytophthora infestans) најчешћа и најштетнија болест поврћа. Напада листове, стабљике и плодове и, ако се биљке не заштите на време, она у повољним условима, а то су повишена влага и нижа температура, може у потпуности да их уништи, и то у року од само недељу дана. Пре било какве заштите треба уклонити све заперке, како би око биљака могао да струји ваздух. Бујне сорте или оне недовољно пинциране, чешће оболевају од ове болести јер се око њих лакше задржава влага. Болест се прво јавља на кромпиру, а онда се сели на парадајз.
Симптоми болести – воденасте сивкасте па смеђе пеге – откривају се прво на најстаријим, доњим, листовима, потом на млађим, стабљици и плодовима. Тачније, воденасте пегенастајуна било ком делу биљке, али најчешће на местима где се задржавају капљице воде. У повољним условима оне се спајају, постају све веће и на крајулистови се суше, док петељка још неко време остаје зелена. Део биљке изнад зараженог места се суши, а на инфицираним плодовима настају тамнозелене и улегнуте зоне. У завршној фази болести, већина листова се осуши и изгледа као да их је захватио пламен, одакле и назив за ову болест.
Најважнија је превентива
У заштити од ове болести превентива има важну улогу. Прво, сади се здрав расад. Затим, приликом заливања, воду ваља сипати крај стабљике, по земљи, а никако не по листовима и осталим деловима биљке. Најбоље је ако се залива у раним јутарњим сатима. Оболеле биљне делове треба уклонити, изнети из засада и спалити, како не би постали извор заразе за оне здраве. Такође, и дрвено коље, које се најчешће користи за потпору, прво треба дезинфиковати или „огорети“.
Парадајз се од пламењаче може штитити органским или хемијским препаратима. Мали баштовани за то често користе млеко, свеже кравље или козије, које се разреди водом. На сваки литар воде дода се један децилитар млека и тиме прскају биљке, а млазницу ваља окретати да би раствор доспео и на наличје листова и прекрио све делове парадајза. Препоручује се да се прскање понавља сваких седам дана, најбоље превентивно, пре него што се уоче први знаци болести.
Ако постоји потреба и за заштитом од других болести и штетних инсеката, у овај раствор може се додати и сода бикарбона.То је натријум бикарбонат, природно једињење које повећава пХ вредност листова и на тај начин онемогућава клијање спора гљива и одбија штеточине попут стеница, црвеног паука, пужева голаћа, лисних вашију. У случају да падне на њих, оштећује кутикулу. Тако ће, када се прска комбинацијом воде, млека и соде бикарбоне, парадајз бити заштићен од штеточина и од болести као што су пламењача, антракноза и црна пегавост.
Најједноставнији рецепт за припрему овог “комбинованог“ раствора је један литар млека, пуна кашика соде бикарбоне и 10 литара воде. Прска се једном недељно, превентивно. Дозе млека и соде не смеју се повећавати да се не направи јак раствор који ће спржити биљке. За боље деловање, за свака два литра раствора ваља додати по кап биљног уља попут маслиновог и кап детерџента за прање посуђа. Биљно уље је фиксатор а детерџент омогућава боље распршивање соде.Код одабира детерџента треба користити онај који не садржи избељиваче, јер би могао штетно да делује на биљке.Мора се пазити да раствор не повреди биљке и не користити прејак, јер постоји опасност да висока концентрација натријума направи штету на њима. Осим тога, сода бикарбона може да се таложи у земљи и упија гвожђе и калцијум, спречивши биљке да усвајају те елементе. Последица тога је спор раст и жућкасти листови поврћа.Ваља знати да се, када се користе „кућни препарати“, они прво испробају на малом делу биљке, обично гранчици, како би се знало да јој неће нашкодити. Такође, као и хемијска, тако и домаћа средства за заштиту не треба примењивати када је јако сунце и врућина, јер ће се тако створити опекотине на биљкама.
Сурутка као фунгицид и ђубриво
Млеко је делотворно и у заштити од кромпирове златице јер одрасли инсекти, али и ларве, не могу да га сваре, а сода бикарбона је добра за чишћење и дезинфекцију и баштенског алата. Осим што поврће може да заштити од болести, млеко је и добар извор хранива јер садржи микро- и макроелементе. Оно је важна прехрамбена намирница, али се показало икао одлично средство за заштиту, јачање и раст биљака. Третирањем биљака млеком, на површини се ствара танки слој који их штити од проласка микроорганизама – гљива и вируса. На тај се начин биљкама јача имунитет, а помаже и да лакше усвајају и искоришћавају хранива из земљишта.
Млеко садржи микро- и макроелементе као што су калијум, калцијум, сумпор, фосфор, магнезијум, бакар, манган и гвожђе. У интензивном узгоју поврћа данас у земљишту често недостаје калцијум. Овај елеменат се налази у целој биљци, а најважнији је за њен раст. Његов дефицит се прво запажа на младимлистовима па се успорава развој кореновог система, као и читаве биљке. Када овај елеменат дуже мањка, листови некротирају, увијају се, а биљке полежу јер им слабе ћелијски зидови.
Попут млека и сурутком може да се штити и прихрањује поврће. Сурутка је позната као нуспроизвод у производњи сира. После млечно-киселинске ферментације одваја се сир и остаје течност – сурутка, богата минералима, микроелементима, протеинима, витаминима, аминокиселинама.
За третирање биљака, сурутка треба да има температуру од 20 до 25 Целзијусових степени. Довољно је један до два децилитра сурутке разблажити једним литром воде и добро промешати. Како би се побољшала ефикасност препарата, може се додати и 10 капи јода. Краставци и винова лоза се могу прскати и неразблаженом сирутком, али се тада смањује број третирања у којим се користи.
Раставић јача биљке
Пољски раставић такође штити и јача биљке. За препарат је потребан један килограм свежег или 150 грама осушеног пољског раставића који се потопи у 10 л воде. Када то одстоји 24 сата, смеса се кува на лаганој ватри 30 минута. Готова се охлади и процеди, а пре третирања разређује се водом у размери 1:5. Овај препарат јача биљке и превентивно делује против гљивичних обољења, а како би се боље „примио“, треба му додати мало млека или пива.
Често превентивне мере нису довољне, поготово у кишним годинама, и тада је потребно користити фунгициде. Препарата који ефикасно сузбијају пламењачу има пуно. Довољно је у пољопривредној апотеци рећи за шта је фунгицид неопходан и понудиће вам најбољи.
Ако користите фунгициде површинског начина деловања, не заборавите да приликом прскања млазницу окрећете како бисте заштитили и наличје листова. Али, ако се предвиђа киша, тада ваља користити препарате системичног деловања. За време прскања користите заштитну опрему, придржавајте се препоруке о дози и поштујте каренцу
Трулеж лука у складишту спречава се у пољу
Неретко се свима нама десило да у складиште, подрум, или оставу, унесемо здраве главице црног лука, и када су нам потребне, не могу се искористити јер су труле. Питамо се шта то у складишту смета луку. Кривац тих промена најчешће се не налази у остави, већ у пољу. Све врсте лукова, наиме, могу бити домаћини гљиви Botrytis alliiје, која проузрокује трулеж главица у пољу, а болест се развија и касније, током складиштења. Често се овај паразит у пољу развија у латентном облику, без видљивих последица, а открије се тек у складишту, око месец дана после уношења главица.
У заштити од ових патогена најважнији је здрав садни материјал. Препоручује се трогодишњи плодоред, уклањање овојних љуспи приликом вађења лука и просушивање луковица пре уношења у складиште. У домаћинствима, пре уношења у оставе и шупе ваља сваку луковицу добро прегледати, посебно врат и данце, јер одатле креће трулеж.
Лук није захтеван када је у питању чување, али му треба посветити више пажње током вађења и складиштења. Требало би га вадити када је зрео и одговарајуће сувоће. Складишта која су предвиђена за смештај лука морају бити загрејана на температури од 20 степени да се на главицама, а и зидовима објекта,када се оне унесу, не би кондензовала влага. У складиште се уносе само здраве и добро осушене луковице.
Стеницама против трипса
У нашим климатским условима готово да не постоји поврће које не насељавају трипси. То су веома ситни инсекти, дуги један до два милиметра, сивожуте до тамносиве боје, и на поврћу су нарочито бројни током летњих месеци, чим наступе врућине и дужи сунчани периоди. Најраширенији и најзначајнији је дуванов трипс (Thrips tabaci) а последњих година и калифорнијски трипс (Frankliniella occidentalis).
Ефикасно се сузбијају комбинацијом механичких и хемијских мера, а у затвореном простору и биолошким препаратима. Биолошко сузбијање ради се предаторским стеницама рода Orius, предаторским грињама Amblyseius или биоинсектицидима који садрже паразитске нематоде рода Steinernema. Већу пажњу ваља посветити и хигијени парцеле, уништавати корове, кидати и спаљивати листове са симптомима, а на крају вегетације педантно сакупити све биљне остатке, изнети с парцеле и спалити.
За хемијску заштиту користе се исти инсектициди, ефикасни против лисних вашију. Једино се мора пазити да се за сваки следећи третман користе препарати различитог механизма и хемизма деловања, на бази других активних материја. Регистровани за сузбијање трипса су циантранилипрол, форметанат-хидрохлорид, спиносад, форметанат-хидрохлорид, спиносад и абамектин.
