Prošlogodišnja suša i kolebljivi uslovi tokom pozne zime i čitavog proleća nisu obećavali stabilizaciju u proizvodnji jagodastog voća ove sezone. Jagodari su strepeli od poznih prolećnih mrazeva i kiše tokom perioda berbe, ali se ispostavilo da je njihov najveći problem ove sezone otežan plasman sveže robe u Rusiju. Zbog suše su proizvođači maline u zasadima imali prilično šaroliku situaciju i slabe nadzemne priraste, ali su, stimulisani prošlogodišnjom cenom, plantažama posvetili daleko veću pažnju. Slična situacija vladala je i u proizvodnji kupine, dok su borovničari tradicionalno najrevnosniji na plantažama. Ostale vrste jagodastog voća se kod nas gaje u skromnom obimu te se Srbija ne nalazi na svetskoj mapi proizvođača ribizle i ogrozda.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Uprkos problemima, proizvođači većine jagodastih voćnih vrsta u sezoni koja je za nama ostvarili su veoma dobar kvalitet plodova u zasadima. To se posebno odnosi na malinu i borovnicu. Kod jagode i kupine bila je nešto drugačija situacija zbog kiše u početku berbe jagoda, kao i ekstremno visokih temperatura i pojave ožegotina na plodovima kupine.
Za raniju berbu, bolja cena
U pogledu cena u sezoni koja je za nama, proizvođači svih voćnih vrsta očekivali su pristojnu zaradu. Međutim, zbog situacije u Ukrajini, doživeli su ogroman skok cena transporta, pa i svih inputa, i smanjene isporuke u Rusiju. Najraniji plodovi borovnice imali su zadovoljavajuće cene, ali s povećanim količinama na tržištu su cene pale i nastali su problemi. Mnogi proizvođači su, zbog insistiranja otkupljivača na krupnoći plodova, odlučili da ih prodaju na lokalnom tržištu, ili su sitnije plodove prerađivali u sok, džem i druge proizvode. Nažalost, sve veći broj proizvođača žali se na to da nema načina da naplate predate plodove od neodgovornih otkupljivača. Malinari i kupinari su takođe svoje plodove predali u hladnjače, ali i tu kasni naplata, jer je otežan plasman maline i kupine u svetu.
Dominantan način plasmana jagode i borovnice je izvoz u svežem stanju. Proizvođači ih sve više prodaju i na lokalnom tržištu, gde postižu zadovoljavajuće cene. Pretežne količine (oko 90%) kao smrznuti proizvodi prodaju se na svetskom tržištu, a oko 5% se prerađuje u toploj preradi i domaćoj radinosti.
Smrzavanje maline i drugog jagodastog voća obavlja se pretežno u malim hladnjačama u klasičnim tunelima. Smrzavanje u protočnim tunelima (fluidizerima), koji imaju znatno veći dnevni kapacitet, primenjuje se uglavnom u velikim hladnjačama. Poslednjih godina najveće količine maline smrzavaju se u malim hladnjačama, koje su najčešće smeštene u neposrednoj blizini zasada maline, a ponegde i u samoj plantaži.
Najveći broj hladnjača u Srbiji koristi savremenu opremu i imaju sve neophodne standarde za izvoz na najzahtevnija tržišta Evrope i sveta. Po tome smo prepoznati u svetskim okvirima i na tome treba istrajati. Međutim, zbog krize se potrošači u svetu okreću obezbeđenju osnovnih životnih namirnica, a manje kupuju voće. To je jedan od razloga otežanog izvoza malina i kupina iz naše zemlje.
Pored toga, zbog višegodišnjeg odsustva strategije u proizvodnji i plasmanu, zaostajemo u primeni savremenih tehnologija i nabavci sertifikovanog sadnog materijala, pre svega kod maline. Zato je došlo do „uprosečivanja” kvaliteta i skromnih prinosa.
Umesto vrhunskog kvaliteta, po kome smo bili prepoznatljivi i koji je bio kategorije 95:5 u korist najkvalitetnije robe, gajenjem nekvalitetnih sorti, koje su, istina, robusnije i podnose teže uslove zemljišta, počeli smo da isporučujemo kvalitet 90:10 pa čak i 80:20. To su kategorije koje se mogu nabaviti i u Poljskoj, Ukrajini i drugim zemljama, koje se nikada nisu mogle pohvaliti kvalitetom. Uz to, kupci maline kod njih ostvaruju niže cene u odnosu na naša očekivanja. To predstavlja veliki problem, a biće još veći ako se nastavi sa dosadašnjom praksom. Zbog toga pitanju sortimenta i kvaliteta plodova valja pristupiti daleko ozbiljnije i u tome glavnu reč moraju imati struka i nauka, a ne trgovci i preprodavci.
Matični sok ima tržište
U okviru domaće radinosti, od plodova jagodastog voća dobija se više kvalitetnih proizvoda, kao što su slatko od jagode, maline, kupine, borovnice i ribizle, džem, sušeno jagodasto voće, želei, pirei (kaše), paste, pekmezi, marmelade, kompoti, sirupi i sokovi, rakija od maline i kupine, kvas od maline i kupine i razni kolači i druge poslastice.
Jedan od najčešćih proizvoda od jagodastog voća je matični sok, koji se dobija mehaničkom preradom plodova (presovanjem, ceđenjem). U većim hladnjačama Srbije ovo je jedan od najznačajnijih nusproizvoda. Kao sirovina se koriste prezreli i zdravi plodovi, kao i njihovi eventualni viškovi, koji zbog kapaciteta uređaja ostaju nesmrznuti. A, matični sok je sirovina za proizvodnju bistrih sokova koja ima tržište.
Zamrznuto kvalitetno kao sveže
Potrošači treba da imaju na umu da se zamrzavanjem ne oštećuju velike nutritivne i zdravstvene vrednosti jagodastog voća, da su zamrznuti plodovi istog kvaliteta kao sveži i da se mogu bez ikakve pripreme koristiti. Pri tome treba da znaju da je najveća količina najkvalitetnijih sastojaka plodova jagodastog voća skoncentrisana u njihovim semenkama. Da bi elaginska kiselina i druge korisne materije bile u potpunosti iskorišćene, spoljašnja opna semenke mora biti samlevena žvakanjem ili prethodnim gnječenjem. Potrošači ovu vrstu prerade mogu da praktikuju i sami i da se na taj način obezbede visokovrednom hranom.
