Краткорочно позитивне ефекте Србија може очекивати у сектору пољопривреде и производњи челика ако обезбеди стабилно снабдевање, док ће негативни ефекти бити за извознике у Русији и Украјину и на пољу енергената, оценио је финансијски консултант Бранислав Јоргић.
Он је навео да као земља која извезе добар део ратарске производње можемо имати користи од цена које су сада на светском тржишту на историјском максимуму.
„То је прилика да након подмирења сопствених потреба остатак извеземо и направимо добру зараду“, рекао је он.
Ефекат умањује значајно повећање цена репроматеријала за пољопривреду, али зарада је и даље значајна.
„Држава треба у време жетве, када су цене најниже, да напуни своје робне резерве, да планира потребе државе за тим робама, а за остатак да дозволи извоз путем квота“, рекао је он.
Додао је да негативне ефекте трпимо на пољу енергената где постоји одређена неизвесност у снабдевању, као и повећање цена.
„Нафта уз одређене привремене проблеме, неће бити проблем на дужи рок, проблем може бити само нешто мало већа цена. Већи проблем може да настане са гасом. Али, за сада ту проблема немамо, јер имамо уговор и доток“, рекао је он.
Објаснио је да нам као проблем изнад главе „виси“ политика ЕУ, односно њихов однос према увозу гаса из Русије, а да би гас стигао до Србије пролази две ЕУ чланице Бугарску или Мађарску.
„Ако ЕУ промени политику, можемо бити у проблему“, указао је он.
Јоргић је оценио да на тржишту гвожђа и челика наш велики произвођач може профитирати због повећања цена. Проблем могу бити руде гвожђа, као и снабдевање коксом, који стижу из Украјине и Русије.
„Ако решимо тај проблем, а транспортује се углавном Дунавом, онда ћемо профитирати“, оценио је он.
Код тржишта хартија од вредности нагласио је да се поремећајима може размишљати само код НИС-а који је у већинском власништву Гаспрома.
„То може евентуално утицати на положај НИС-а. А што се самог НИС-а тиче, он одлично послује, профитабилан је и до сада је редовно исплаћивао дивиденде“, рекао је Јоргић.
Из Србије се највише извози у Италију и Немачку и он наводи да би евентуално могао да буде проблем стање у тим државама.
„Ако тамо дође до економских поремећаја то ће неумитно утицати и на нас“, напоменуо је.
Јоргић је истакао и да највеће проблеме имају извозници у Украјину и Русију.
„Основни проблеми су прекид платног промета, чак и да извеземо како ћемо наплатити и када. Други је транспортни проблем, јер су та подручја у рату, а трећи проблем је пад стандарда и куповне моћи тамошњих купаца“, рекао је он.
Нагласио је да тај проблем посебно може да се односи на наше воћаре који су по добрим ценама извозили у Русију. Јоргић истиче да се динар држи релативно стабилан због очувања куповне моћи грађана и инвестиционе стабилности.
„Да ли ћемо ми то успети на дужи рок, не знам, али зависиће пре свега од стања у ЕУ око евра, и са друге стране од дотока инвестиција из иностранства које нам повећавају девизне резерве и дају могућност појачане интервенције НБС“, објаснио је Јоргић.
Он сматра и да би Влада Србије требало да подстакне домаће инвеститоре.
„Да у случају да буде недостатка страних инвеститора, домаћи да могу да попуне тај празан простор и одрже стабилност“, рекао је он.
Грађанима са вишком новца он је препоручио да се у овим „гибањима на финансијском тржишту“ понашају рационално и не залећу у нека улагања да би побегли у некретнине или евре.
„Онај ко има 10.000 евра треба то да сачува извесно време, да се не упушта у шпекулације, јер ово је дошло и проћи ће, стабилизоваће се у нову реалност“, сматра Јоргић.
Млађим људима препоручио је да од сваке плате купују инвестиционо злато за пензију, јер је тренд сталног раста цена злата, и да то чува имовину. За млађе људе са више пара, спремних на ризик, сматра да је можда интересантно куповање акција НИС-а, чије су цене сада близу истроријског минумума.
„Једини је проблем што је Гаспромњефт већински власник и не знамо шта ће се даље дешавати, али то је ризик“, рекао је он.
Генерално око улагања препорука је да се у инвестиције не улаже новац од кога зависи живот, него само уштеђевина која је слободна на три до пет година.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
