Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Najagresivniji na jabuci

Najagresivniji na jabuci

847

Nema voćara koji nije iskusio posledice napada lisnih minera, leptirića koji ne zaobilaze nijednu voćnu vrstu i mogu da nanesu velike štete u višegodišnjim zasadima. Najagresivniji su na jabuci. Najvažniji momenat u borbi protiv ovih štetočina je pravovremeno otkriti leptiriće, pratiti vreme polaganja jaja i u što kraćem roku krenuti u zaštitu. Nije zanemarljiva ni preventiva, pogotovo što je zaštita prilično komplikovana. Štetu prave larve, crvići, gusenice, koji žive u unutrašnjosti listova gde ih pokožica štiti od svih nevolja pa i od hemijskih preparata.

Lisni mineri spadaju u grupu insekata čije se larve hrane unutrašnjim sadržajem listova na biljkama, a da pri tom ne oštećuju lice i naličje (epidermis). Ime ove grupe potiče iz engleskog jezika i vezan je za reč – mine što je u prevodu tunel ili rudnik. Treba znati da ovi insekti nisu bezazleni. Spadaju u opasne defolijatore voćaka. Ima ih u svim voćarskim rejonima. Najčešća meta im je jabuka, ali ne zaobilaze ni ostale naročito plantažne zasade gde voćke u monokulturi rastu 15, 20 i više godina. Od pre dvadesetak godina oni su svrstani u grupu ekonomski značajnih štetočina voćaka u Srbiji, prvenstveno jabuka.

Višegodišnje posledice svakog napada

Jabuku „obožava“ više vrsta, a najštetniji su miner okruglih mina (Leucoptera scitella), miner belih mina (Lithocolletis coryfoliella) i miner mramornih mina (Lithocolletis blancardella). Svi oni iza sebe ostavljaju karakterističan trag, oblik mine, i po tome ih je lako prepoznati i svaki izjeda unutrašnjost listova, onemogućava pravilnu fotosintezu.

Zajedničko za sve lisne minere je da njihove gusenice miniraju list jabuke i celokupno razviće se odvija ispod epidermisa lista, u parenhimu. Gusenice prave različite mine po obliku, ali specifične za svaku vrstu, pa se po izgledu mine lako može utvrditi o kojoj vrsti se radi. A prepoznavanje je važno zbog preventive. Svaka vrsta ima svoje mesto prezimljavanja pa prskanje insekticidima, ma koliko bili jaki, u vreme kada se uoče mine, nije uvek delotvorno, jer larve štiti epidermis. Od velike pomoći je uništavanje prezimljujućih stadijuma, a to se radi obično mehanički ili zimskim mlazom insekticidima za ovu namenu.

Mineri ne ostavljaju štetu samo u jednoj vegetaciji. U godini kada zaraze voćku fiziološki je iscrpljuju, takva postaje meta parazitima i štetočinama, ima slab prirast, a letorasti sporo dozrevaju pa je podložna izmrzavanju. Rod na takvim stablima je nekvalitetan, jer nemaju snage da plodovima obezbede dovoljno hrane. Ugroženo je i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, a ako su u drugom delu vegetacije listovi puni mina, oni ubrzo otpadaju, voćka se iznuruje i preko zime se osuši.

Suzbijanje lisnih minera je veoma otežano zbog njihovog skrivenog načina života, i zahteva dobro poznavanje biologije svih vrsta. Osim klimatskih uslova, na njihovu brojnost utiče i povećana primena insekticida širokog spektra koji tamane i njihove prirodne neprijatelje koji bi uspešno mogli pomoći u regulaciji njihove brojnosti. Poznata je i pojačana osetljivost pojedinih sorti jabuke na napad lisnih minera. Recimo, sorte „ajdared“ i „delišes“ su osetljivije od „jonagold“-a.

Prednost biotehničkim insekticidima

Za pravilnu preventivu važno je znati koliko koja vrsta ima generacija i gde prezimljava. Tako miner okruglih mina ima dve-tri generacije i zimu provodi kao lutka u kori stabla pa je moguće zimskim prskanjem smanjiti broj prezimelih jedinki. Miner belih mina ima tri-četiri generacije, prezimljava kao larva petog razvojnog stadijuma u opalom lišću i brojnost prve generacije uveliko može da smanji uništavanje opalog lišća i obrada. I miner mramornih mina ima tri-četiri generacije, a prezimljava lutka u kokonu u kori drveta stabla i njenu brojnost smanjuje zimsko prskanje.

Leucoptera malifoliella

Ako se u toku proleća, na deset listova nađe jedna mina, ili tokom leta na jednom listu dve mine, preporučuje se da se odmah po precvetavanju voćke zaštite insekticidima. U vegetaciji insekticidi se primenjuju praćenjem leta leptira, lovnim klopkama i pregledom listova da se ustanovi vreme polaganja jaja i prska pre nego što se larva ubuši u list.

Pre tretmana hemijskim insekticidima, prednost treba dati biotehničkim, jer štede prirodne neprijatelje. Od biotehničkih insekticida koriste se oni na bazi heksaflumurona, fenoksikarba, teflubenzuronaluferona i dr.

Suzbijanje lisnih minera je vrlo otežano zbog njihovog skrivenog načina života. Obradom zemljišta u voćnjaku, kao i sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća u znatnoj meri se smanjuje njihova brojnost. Hemijske mere zaštite podrazumevaju obavezno zimsko prskanje kojim se uništavaju mineri koji prezimljuju na stablu. U vegetaciji se insekticidi koriste  pre ubušivanja larvi u lisno tkivo.

Piše: Svetlana Mujanović

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.