Na osnovu načina prenošenja polena razlikujemo entomofilne voćke, odnosno voćke čiji se polen prenosi insektima i anemofilne čiji se polen prenosi vetrom. Skoro sve voćne vrste (osim oraha i leske) su entomofilne. Cvet entomofilnih voćaka, svojom građom i sekretom koji luči, primamljiv je za insekte, a oni kretanjem od cveta do cveta prenose i njegov polen i na taj način stvaraju uslove za oplodnju.
Najaktivniji prenosnik polena voćak je medonosna pčela. U znatno manjem obimu ovu ulogu obavljaju drugi insekti (solitarne pčele, bumbar, muve, tvrdokrilci i sl). Prema mnogim ispitivanjima u oprašivanju voćaka pčele učestvuju sa 75-90%, a ostatak se odnosi na druge insekte.
Pčela ima osobinu da pri skupljanju nektara posećuje cvetove iste vrste, za razliku od drugih insekata koji posećuju istovremeno cvetove raznih zeljastih i krošnjastih vrsta.
Uspešno posredovanje pčela i bumbara u oplodnji voćaka zavisi od nekoliko faktora: udaljenosti od voćnjaka i jačine pčelinjih društava, povoljnosti klimatskih uslova za njihov rad, međusobne udaljenosti stabala sorti iste vrste koje se mećusobno mogu oplođavati. Pčele nerado napuštaju košnicu u danima kada su temperature ispod 10 C°, njihova aktivnost počinje na temperaturi iznad 15 ºC a najveću aktivnost ispoljavaju pri temperaturama od 21ºC.
Pčele u proseku posete 2,5 cvetova u minutu, a najvičše deset cvetova kod jabuke. Košnice treba postaviti popreko cik cak na razdaljini od 160 metara i broj košnica treba da bude od 1 do 5 po ha, pogotovu veći broj košnica treba kod kruške jer pčele nerado posećuju cvetove kruške jer čihov nektar sadrži izvesne količine kaprilne kiseline, i one radije posećuju cvetove drugih voćnih vrsta. Pored temperature vetar nepovoljno delije na izletanje pčela.
U voćarskoj praksi odavno je bilo primenjivano da se u voćnjak donose pčelinja društva koja bi posredno potpomagala proces oprašivanja.
Treba istaći da se pri korišćenju pčela za bolju oplodnju voćaka obilnijim nanošenjem polena na žig tučka cvetova pojedinih voćaka pojavljuje kao problem zaštite pčela od otrovnih hemijskih sredstava koja se koriste radi zaštite voćak od bolesti i štetočina. O ovome se mora voditi računa da se u fazi cvetanja ne vrše prskanja, odnosno da se pčelama ne dozvoli izletanje ako su ta prskanja nužna.
Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorata koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj u nekih sorti kruške recimo krasanke i kleržove maslovke. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevim eksplozivnog cvetanja. Ovo cvetanje se dešava u svih voćnih vrsta kada vladaju visoke dnevne temperature.
U poslednjih nekoliko godina suočeni smo sa činjenicom da u vreme cvetanja većine voćnih vrsta bude prohladno i kišovito vreme, a s obzirom da pčele ne lete na nižim temperaturama postavila se kao nužnost korišćenja bumbara u procesu oprašivanja. Kod nas nije ustaljena ova praksa ali se u razvijrnijim voćarskim zemljama ništa ne prepušta slučaju i sve više se koriste bumabari kao oprašivači. U Srbiji se od pre dve godine koriste košnice bumbara zahvaljujući firmi „HOYA V.S.“ iz Subotice koja je zvanični uvoznik i distributer polinatora – bumbara kompanije „KOPPERT“.
Bumbari imaju velike prednosti u odnosu na ostale insekte koji vrše oprašivanje: oni počinju aktivnosti pri temperaturi od 6-8ºC, aktivni su prilikom kišovitog i oblačnog vremena, zbog svoje veličine i dlakavog tela prenose velike količine polena, rade bolje u zaštićenom prostoru i dr.
Svakako da će se u buduće voditi više računa o poboljšanju oprašivanja korišćenjem oprašivača kao što su bumbari, solitarne i medonosne pčele, kako bi se utcalo na povećanje kvaliteta i broja plodova.
Košnice treba uneti u zasade na počrtku cvetanja, kada je otvoreno oko 10 odsto cvetova.. unošenje pčelinjih društava u zasade šljive je posebno važno kod gajenja samobesplodnih sorti.kod šljive se sreću oba načina oplođenja, odnosno postoje samooplodne i stranooplodne sorte. Kod stranooplodnih sorti moraju se obezbediti najmanje 2 oprašivača i mada mnogi ne preporučuju koda samooplodnih sorti sorte oprašivače zbog bolje rodnosti i kvaliteta treba ići i sa jednim oprašivačem. Na primer za sortu čačansku ranu koja je samobesplodna dobri oprašivači su stenli i čačanska lepotica, a za čačansku najbolju koja je isti samobesplodna dobri oprašivači su čačanska lepotica i čačanska rodna.
R.D.J.
