У Србији би ускоро могао да почне попис шљива, како би се зауставила стагнација шљиварства, које није на задовољавајућем нивоу, најавио је проф. др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку. Према оцени овог стручњака, од 72.000 хектара земљишта под шљивом, 60 посто је полуинтензивног или интензивног карактера, а чак 40% екстензивног.
Проф. др Милан Лукић, директор Института за воћарство из Чачка каже да је неопходно да се уради попис шљива како бисмо имали комплетан увид у сортимент, старост и структуру засада.
- Екстензивни засади су у ствари површине где постоје стабла на броју, а која немају никакву вредност. Квалитетним пописом имаћемо комплетну слику засада, односно њихову старост, сортност и структуру. Тако ћемо најбоље урадити и планско заснивање нових засада у зависности од намене. Једино на тај начин знаћемо којим површинама располажемо и која је процењена количина шљиве којом можемо да конкуришемо на тржишту – изјавио је проф. др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку.
Србија има потенцијала, потврђује проф. Лукић, јер располаже одличном климом и земљиштем и тврди да се могу постићи далеко бољи резултати када је у питању и принос и квалитет.
- Уз подршку државе морамо унапредити шљиварску производњу, првенствено стоних сорти. Важно је радити на примени савремених агротехничких мера и бирати праве сорте. Када говоримо о пласману свежих подова, то су сорте врло раног и врло позног времена зрења, које по правилу имају највећу цену на тржишту – додао је проф. др Лукић.
Статистика каже да је шљива у Србији и даље најзаступљенија врста воћа, иако су од 2013. до 2018. године површине смањене са 76.805 хектара на 72.224 хектара, показује анализа Републичког завода за статистику. Укупна производња шљиве је у том петогодишњем периоду је од 606.599 тона у 2013. години, до 430.199 тона у 2018. Просечан принос шљиве је смањен и осцилира између 4,59 тона по хектару у 2018. години, док је 2013. била 7,90 тона.
У анализи Републичког завода за статистику се наводи да су евидентне значајне осцилације годишњих приноса шљиве по хектару, не само укупно, већ и по регионима. Принос већи од просечног остварен је у Региону Војводине и у Београдском региону, иако располажу врло малим делом површина под шљивом. Истовремено, региони чија је земља већим делом под шљивом, попут Шумадије, Западне Србије, Јужне и Источне Србије остварили су опадајући и исподпросечан принос.
Текст и фото: Б. Ненковић
